Stanari beogradske četvorospratnice u Ulici braće Miladinov na Zvezdari našli su se u čudu kada su u novinama videli oglas "Volksbanke" za prodaju njihove zgrade.
Stanari beogradske četvorospratnice u Ulici braće Miladinov na Zvezdari našli su se u čudu kada su u novinama videli oglas "Volksbanke" za prodaju njihove zgrade, piše "Politika".
Razlog je, kako su ustanovili čitajući ga, naplata hipoteke koju je investitor stavio na stambeno zdanje. Pregledavši svoje ugovore o kupovini stanova, dobro su videli klauzulu – garanciju da im kvadrati nisu pod teretom.
"Investitor Ljubiša Nišavić prodao je 2005. i 2006. godine četiri stana i, budući da se objekat još vodi kao da je u izgradnji, sa bankom je u decembru 2006. zaključio ugovor o hipotekarnom kreditu kako bi nadoknadio sredstva.
U naredne tri godine prodao je još šest stanova, ne govoreći kupcima da su im kvadrati opterećeni hipotekom. O svemu nas je obavestio naknadno, početkom ove godine.
Zbog toga smo u maju sazvali skupštinu stanara, na kojoj je obećao da će hipoteku skinuti u roku od 20 dana. To još nije uradio, a mi smo nedavno iz novina saznali da je banka došla po svoje", objasnio je Aleksandar Kostić, jedan od stanara.
On tvrdi i da pre nego što je banka stavila zgradu na tender niko iz "Volksbanke" za tri godine nije došao da proveri jesu li stanovi useljeni.
O tome da je banka znala da kvadrati više ne pripadaju investitoru – svedoči i činjenica da su pojedini kupci kupoprodajnu cenu uplatili upravo na namenske račune "Volksbanke".
Evidencija o prodaji, objašnjava Kostić, sigurno je postojala i zato nije jasno kako je banka stavila hipoteku na privatne stanove.
Prema rečima stanara, za naplatu 360.000 evra, koliko investitor duguje poveriocima, prema Zakonu o obligacionim odnosima dovoljno je prodati četiri stana ili garažni prostor koji su i dalje u Nišavićevom vlasništvu, a ne ceo objekat koji, prema nezvaničnim procenama, vredi dva miliona evra.
U "Volksbanci" se pozivaju na Zakon o hipoteci, u kom piše da se na tenderu prodaje celokupna imovina pod hipotekom, a potom se od dobijene sume oduzima potraživani novac, odnosno Nišavićevih 360.000 evra.
"Nadležni sudski veštak procenio je vrednost objekta na 1,1 milion evra. Prema pravilima, početna cena na tenderu je 30 odsto manja i u objavljenom konkursu ona iznosi 750.000 evra.
Po prodaji banka naplaćuje potražnju i ostatak vraća zaduženom. U više navrata tražili smo od investitora da uplati dug kako bismo izbegli stavljanje zgrade "na doboš". Ovo je poslednje rešenje kojem smo želeli da pribegnemo", rekla je Tatjana Tanasković, ovlašćeni advokat "Volksbanke".
Tenderska aukcija zakazana je za 27. jul ove godine, a stanari upozoravaju potencijalne kupce da neće dozvoliti prodaju kvadrata koji im pripadaju.
Ljubiša Nišavić "Politici" je rekao da će hipoteku skinuti do kraja meseca, ali nije hteo da objasni po kom osnovu je opterećenje stavio na prodate stanove.
(MONDO/arhivska fotografija)
Razlog je, kako su ustanovili čitajući ga, naplata hipoteke koju je investitor stavio na stambeno zdanje. Pregledavši svoje ugovore o kupovini stanova, dobro su videli klauzulu – garanciju da im kvadrati nisu pod teretom.
"Investitor Ljubiša Nišavić prodao je 2005. i 2006. godine četiri stana i, budući da se objekat još vodi kao da je u izgradnji, sa bankom je u decembru 2006. zaključio ugovor o hipotekarnom kreditu kako bi nadoknadio sredstva.
U naredne tri godine prodao je još šest stanova, ne govoreći kupcima da su im kvadrati opterećeni hipotekom. O svemu nas je obavestio naknadno, početkom ove godine.
Zbog toga smo u maju sazvali skupštinu stanara, na kojoj je obećao da će hipoteku skinuti u roku od 20 dana. To još nije uradio, a mi smo nedavno iz novina saznali da je banka došla po svoje", objasnio je Aleksandar Kostić, jedan od stanara.
On tvrdi i da pre nego što je banka stavila zgradu na tender niko iz "Volksbanke" za tri godine nije došao da proveri jesu li stanovi useljeni.
O tome da je banka znala da kvadrati više ne pripadaju investitoru – svedoči i činjenica da su pojedini kupci kupoprodajnu cenu uplatili upravo na namenske račune "Volksbanke".
Evidencija o prodaji, objašnjava Kostić, sigurno je postojala i zato nije jasno kako je banka stavila hipoteku na privatne stanove.
Prema rečima stanara, za naplatu 360.000 evra, koliko investitor duguje poveriocima, prema Zakonu o obligacionim odnosima dovoljno je prodati četiri stana ili garažni prostor koji su i dalje u Nišavićevom vlasništvu, a ne ceo objekat koji, prema nezvaničnim procenama, vredi dva miliona evra.
U "Volksbanci" se pozivaju na Zakon o hipoteci, u kom piše da se na tenderu prodaje celokupna imovina pod hipotekom, a potom se od dobijene sume oduzima potraživani novac, odnosno Nišavićevih 360.000 evra.
"Nadležni sudski veštak procenio je vrednost objekta na 1,1 milion evra. Prema pravilima, početna cena na tenderu je 30 odsto manja i u objavljenom konkursu ona iznosi 750.000 evra.
Po prodaji banka naplaćuje potražnju i ostatak vraća zaduženom. U više navrata tražili smo od investitora da uplati dug kako bismo izbegli stavljanje zgrade "na doboš". Ovo je poslednje rešenje kojem smo želeli da pribegnemo", rekla je Tatjana Tanasković, ovlašćeni advokat "Volksbanke".
Tenderska aukcija zakazana je za 27. jul ove godine, a stanari upozoravaju potencijalne kupce da neće dozvoliti prodaju kvadrata koji im pripadaju.
Ljubiša Nišavić "Politici" je rekao da će hipoteku skinuti do kraja meseca, ali nije hteo da objasni po kom osnovu je opterećenje stavio na prodate stanove.
(MONDO/arhivska fotografija)
