Vladimir Gvozdenović iz Bačkog Gradišta je veliki avanturista i instruktor ronjenja. Ovaj Srbin preronio je razna mora širom sveta, a sada je odlučio da podeli svoja iskustva.
Ronjenje i podvodni svet za mnoge predstavljaju misteriju. Fascinantni prizori raznolikih životinja, boja i oblika ponekad nas navedu na to da pomislimo da li je sve to zaista tako i u stvarnosti.
Često smo u prilici da u televizijskim prilozima gledamo ronioce kako plivaju sa ajkulama, gde nam sve to izgleda u isti mah i strašno, ali i zbog načina na koji to rade, u neku ruku i bezazleno.
Međutim, da li je sve to tako i koje sve misterije krije podvodni svet?
O svemu ovome razgovarali smo sa Vladimirom Gvozdenovićem iz Bačkog Gradišta, instruktorom ronjenja, koji je prvi zaron imao sa samo devet godina, a koji se profesionalno bavi ronjenjem od 2013. godine. Između ostalog, uživa da pliva s ajkulama.
Vladimir je PADI IDC STAFF instruktor. On nam je objasnio da je PADI (Professional Association of Diving Instructors) najveća svetska ronilačka asocijacija koja odradi više od 70% sertifikacija na globalnom nivou.
Njegova uža specijalnost su olupine, pa su mu one omiljene kada je ronjenje u pitanju, ali je sa nama podelio svoje iskustvo plivanja sa ajkulama.
"Ronio sam na mnogo različitih lokacija. U Sjedinjenim Državama, Meksiku, Hondurasu, Kajmanskim Ostrvima, Belizeu, St. Martinu na Karibima, Malti, Turskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Grčkoj, dok u Srbiji obučavam u sklopu jednog ronilačkog kluba zainteresovane za ovu disciplinu. Moram da priznam da je iz godine u godinu u našoj zemlji sve više polaznika kurseva.
Prvi susret sa ajkulama imao sam u Meksiku 2013. godine. Tada smo išli da ronimo sa bik ajkulama (Carcharhinus leucas) koje važe za jedne od najopasnijih i mogu biti duge od 3 metra i teške do 180 kilograma. Zaranjali smo na lokacijama gde ih ljudi hrane", rekao je Vladimir za MONDO i dodao:
"Za sve to treba posebna priprema. Morali smo da ulazimo polako u vodu, te da se kolenima spuštamo na dno i da ostanemo u tom položaju dok ih posmatramo. Kada smo se kretali ka površini, takođe smo bili u obavezi da lagano izlazimo, bez preteranog zadržavanja. Ni slučajno nismo smeli da izvodimo nagle i brze pokrete, jer u tom slučaju ajkula može da pomisli da ste plen i postoji mogućnost da napadne."
Vladimir otkriva još jedno iskustvo plivanja sa ajkulama, gde je vodio grupu kao instruktor, početkom 2020. godine na Karibima, gde je proveo nekoliko meseci.
"Na St. Martinu smo učestvovali u programu za očuvanje ajkula i učili ljude kako da se ponašaju u njihovoj okolini. Imamo program gde upoznajemo ronioce sa morskim psima, njihovim ponašanjem i kako ih očuvati, pošto ih ljudi dosta ubijaju, zbog recimo peraja za supu. Mi kada ronimo, dolazimo kao gosti u njihovo stanište te se tako i ponašamo, gledajući da ne narušimo morski biodiverzitet ni u jednom pogledu", rekao nam je Gvozdenović.
SRBIN KOJI NE ZNA ZA STRAH: Vladimir pliva s ajkulama, preronio je svetska mora, a sledeći cilj mu je VELIKA BELA!
"Što se tiče Kariba, tamo smo ronili sa dve vrste ajkula. Prva je crnovrha grebenska ajkula (Carcharhinus melanopterus) koja je prepoznatljiva po crnim vrhovima na perajima i može biti dugačka do 1,5 metar.
Druga vrsta je siva grebenska ajkula (Carcharhinus amblyrhynchos) koja je jedna od najvećih te vrste i može da dostigne dužinu do skoro 2 metra.
"Za obe ove vrste karakteristično je to da žive u priobalnim delovima i u plitkom moru. Kao i to da nisu opasne u kontaktu sa ljudima, ipak doza opreza uvek mora postojati", rekao nam je Vladimir i dodao:
"Veoma su radoznale, čim se spustimo na ronilačke lokacije, u roku od nekoliko minuta one se pojave i plivaju okolo. Prođu na pola metra-metar od nas. Međutim, zabranjeno nam je da ih diramo, da se ne desi nešto nepredvidivo jer je ipak u pitanju morski pas."
Instruktor nam je otkrio da nije imao neprijatno iskustvo za sve ove godine ronjenja i dodao da je podvodni svet baš takav kakav gledamo u raznim naučnim emisijama, pa čak i lepši. On je rekao da taj osećaj ne može da se opiše i da mora uživo da se doživi.
"Pod vodom se može svašta videti, zavisi gde roniš. Karibi su sa koralnim grebenima, a Jadran i Mediteran su jako slični. Ronio sam na 3 metra od raže koja se naziva riba golub, a imao sam prilike i da ronim u blizini džinovske raže sting ray, vrste koja je ubila Stivena Irvina, čuvenog lovca na reptile", rekao nam je..
Kaže da je plivao i sa ribom lav, za koju mnogi govore da je zbog boje najlepša riba Mediterana, gde se pojavila prvi put pre nekoliko godina, dok je na Karibima veoma česta.
"Jedan od zanimljivijih susreta je svakako i plivanje sa ribom papagaj, za koju je interesantno to da prilikom hranjenja guta alge i sitne komadiće korala, pa ih nakon delimičnog varenja izbacuje iz organizama u obliku belog peska, i to u velikim količinama. Naučnici smatraju da svaka odrasla riba godišnje proizvede oko 380 kilograma peska", rekao je Gvozdenović pa nastavio:
"Nailazio sam i na razne vrste meduza, morskih puževa, na ribu koja spada u grupu morskih zmajeva i šila i koja ima oblik dugačke cevi. Na Karibima sam takođe ronio sa ribom koja se zove Triggerfish. Sa njom sam jedino imao malu neprijatnost, jer je konstantno udarala u moju ronilačku opremu i naletala na mene, a inače je poznata kao veoma agresivna i teritorijalna iako je veoma malih dimenzija."
Što se tiče zarona u slatkim vodama, u Sloveniji je ronio sa somovima.
Vladimir nam je otkrio da je nezaboravno iskustvo bilo plivanje sa delfinima u Hondurasu u utočištu za delfine, gde je mogao da im se u potpunosti približi i da se druži sa njima.
"Jedno od nezaboravnih susreta bilo je i ronjenje u Meksiku na Ostrvu Žena, sa kit-ajkulama. One mogu da budu dugačke i više od 12 metara i teške do 20 tona. Zanimljivo je da spadaju u najveće ribe na svetu, stare čak 60 miliona godina i da nisu opasne za ljude, hrane se planktonom. Mi smo uspeli da ih vidimo u periodu migracije kada ih je bilo 15-ak.
Gvozdenović nam je na kraju kazao i koja je njegova neostvarena želja.
"Želja mi je da u Južnoj Africi ronim sa velikim belim ajkulama. Ona je veoma nepredvidiva i jedna od najopasnijih vrsta sa najvećim brojem napada na ljude. Može da bude teška više od tone i tom prilikom je spuštanje ronilaca u specijalnim kavezima, da bi se osigurala bezbednost."
“U Jadranu od opasnih ajkula prisutna je morulja ili kako je još mnogi zovu –plava ajkula, koja je i jedna od najbržih, ali takođe može da se dogodi da zaluta i velika bela ajkula, prateći neki od brodova", rekao je naš sagovornik.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
