Škola Miroslava Mike Aleksića (68) i dalje radi.
Roditelji normalno dovode decu, a časove drži njegova supruga, baš kao da Aleksić nije uhapšen pod optužbama za silovanje i seksualno uznemiravanje maloletnih učenica u istoj toj školi, za zlostavljanje koje je trajalo više od decenije.
Prema tvrdnjama stanara zgrade u Ulici kneza Mihaila 19 gde se nalazi škola glume "Stvar srca", časovi se održavaju i nakon što je Aleksić priveden. U sredu uveče se na vratima škole pojavila njegova supruga Biljana Mašić, koja je došla da održi čas sa decom. Inače, ona je profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti.
Ona je brzo ušla u zgradu i odbila da da izjavu, a nekoliko minuta nakon nje stigli su i prvi roditelji s decom, koji takođe ništa nisu želeli da komentarišu.
Postavljaju se ovde dva važna pitanja.
Prvo, kako je nijedan organ Aleksićevu školu još nije zatvorio? Makar privremeno, dok se ne ispitaju optužbe za osam slučajeva silovanja i sedam polnog uznemiravanja, koji su se odvijali iza njenih vrata.
I drugo, podjednako važno, kako je moguće da roditelji dovode decu u školu za koju se sumnja da je pre bila kult nego učionica, kult prepun jezivih tajni koje su otkrivene kada su hrabre glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić izašle u javnost, ali i otišle u policiju sa svojim bolnim svedočenjima.
Ko može da zabrani rad ove škole?
Firma "Stvar srca" registrovana je 19. jula 2004, kao produkcijska kuća d. o. o., s adresom u Ulici prote Mateje 44 na Vračaru. Dakle, nije registrovana kao škola glume.
U APR-u je prijavljena pod šifrom 5.911, proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa. Kao zakonski zastupnik naveden je Miroslav Aleksić, a njegova supruga Biljana Mašić je član društva sa 50 odsto kapitala, čija je osnovna vrednost na dan osnivanja bila 146.559 dinara.
Najveća enigma je ko je nadležan za rad ove ustanove.
Iz Ministarstva prosvete tvrde da oni "nemaju nikakve ingerencije i ne mogu da vrše kontrolu subjekata poput škola glume, plesa, pokreta, salse..." Kako navode, ti subjekti ne obraćaju se Ministarstvu prosvete u smislu davanja bilo kakve saglasnosti za rad.
I iz MUP-a i Ministarstva trgovine - Sektor tržišne inspekcije, kažu da zabrana rada Aleksićeve "produkcijske kuće" nije u njihovoj nadležnosti.
Iz Inspektorata za rad pri Ministarstvu za rad i zapošljavanje kažu da su oni zaduženi isključivo za kontrolu radnih odnosa i oblast bezbednosti i zdravlja na radu. I dodaju:
"Proverili smo u Centralnom registru socijalnog osiguranja i Miroslav Aleksić je jedini zaposlen".
Kad poslodavac nema zaposlene, onda to nije domen naše nadležnosti. Navode i da u poslednjih pet godina nije bilo prijava za ovu školu. Tu se postavlja i pitanje kako je Aleksić jedini zaposlen, ako u školi ima više predavača, između ostalih, predavač je njegova supruga.
Advokat Božo Prelević kaže da u ovom slučaju "nije problematična delatnost ustanove, već šta je taj čovek radio", i nije siguran da sada bilo ko može da zabrani rad ove produkcijske kuće.
Povodom informacije da je škola glume nastavila s radom, nameće se pitanje - kako je moguće da roditelji nastavljaju da šalju decu u ustanovu u kojoj se sumnja na nasjtrašnije slučajeve seksualnog nasilja?
Psiholog Radmila Vulić Bojović veruje da roditelji nisu uvek u poziciji da donesu najjasnije i najbolje odluke.
"Sigurna sam da postoje različite motivacije zašto roditelji svoju decu izlažu ovakvim neprijatnim situacijama. Ljudi nisu savršeni, imaju različita uverenja i predrasude, i ta škola je očigledno jako dugo predstavljala 'zlatni standard', jer kasnije deca prosperiraju u toj profesiji. Nažalost, neka deca su na tom putu stradala", ističe ona i dodaje:
"Oni su sigurno patili zbog načina na koji se taj učitelj glume ophodio prema njima, ali su imali i neke pozitivne aspekte poput podrške i pripadnosti toj grupi. Može se reći da je to svojevrsni elitizam koji jeste hranio apetite roditelja".
"Očigledno da su te pogrešne metode sa stanovišta vaspitanja dece davale pozitivne rezultate, jer su to deca koja su kasnije ostvarivala vrlo ozbiljne karijere, nisi bila 'na šteti'. S jedne strane, imate osobu koja zbog svoje privilegovane pozicije ima pravo da se ponaša protivzakonito i da joj niko ništa ne može, dok ne shvati da je to uzelo maha i izašlo iz svakog normalnog okvira. S druge strane, imate roditelja koji veruje da je taj strogi, autokratski način pravi put da se deca ustroje da budu poslušna i vredna", navodi sagovornica.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
