OD BIORAZGRADIVIH KESA PROFITIRALI SAMO TRGOVCI: Još štetnije po okolinu od plastičnih, a na duži rok koštaju papreno | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

EKOLOŠKI ILI NE?

OD BIORAZGRADIVIH KESA PROFITIRALI SAMO TRGOVCI: Još štetnije po okolinu od plastičnih, a na duži rok koštaju papreno

Autor Aleksandra Vasić
Autor Aleksandra Vasić

Biorazgradive kese štetnije su po okolinu od običnih plastičnih kesa, pokazalo je istraživanje u Srbiji.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Iako su nove kese uvedene i predstavljene kao ekološka zamena, najnoviji rezultati istraživanja Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu pokazala su suprotno. Naime, kese koje se prodaju sa oznakom "100% biorazgradive“, nastaju su tako što se postojećim kesama dodaju aditivi, kako bi se lakše razgrađivale.

"To su obične kese koje su hemijski tretirane. Dodaci zapravo ubrzavaju njihovo raspadanje, pa se zato kaže da su razgradive. Ipak, raspadanje dovodi do stvaranja mirkoplastike, koja je zapravo vrlo opasna po zdravlje i okolinu. Zbog svega toga, biorazgradive kese se nikako ne mogu nazivati ekološkim“, kaže za MONDO Dunja Petrović, analitičar zaštite životne sredine.

Možda će vas zanimati

Pre tri godine počela je naplata plastičnih kesa u prodavnicama, dok su početkom prošle godine stare plastične izbačene iz upotrebe. Biorazgradive kese uvedene su kao ekološki prihvatljive i u prodavnicama se naplaćuju po ceni od 10 do 30 dinara. 

"U Srbiji svega nekoliko firmi proizvodi biorazgradive kese, dok je obične plastične nekada pravilo 300 malih preduzeća. Proizvođači se hvale se da je period razgradnje smanjen na samo četiri godine. Potrošači se žale da su biorazgradive kese tanje i manje izdržljive, tako da su odlukom o prodaji ovih kesa najviše profitirali trgovci. Konačan ceh uglavnom plaćaju potrošači, na koje je pao teret prilagođavanja ekološkim standardima EU. Naplata kesa, ipak, ima i dobru stranu, jer je to način da se smanji njihova upotreba i da se tako zaštiti životna sredina", kažu iz Udruženja potrošača. 

Poslednje ispitivanje koje je organizovalo Udruženje "Zaštita potrošača" uz podršku USAID-a je pokazalo da je gotovo 90 odsto kesa falično i da pucaju, dok su one skuplje, koje su pravljene za veći teret, u stvari tanje od onih manjih dimenzija.

S druge strane, u nekim evropskim zemljama biorazgradive kese su u potpunosti zabranjene jer je ustanovljeno da više zagađuju vodotoke i mora.

"Mikroplastika sadrži supstance koji su opasne po zdravlje, hormoski i reproduktivni sistem, pa može da dovede do ozbiljnih posledica. To se dešava nakon stalnog i dugogodišnjeg izlaganja ovoj materiji koja ulazi u telo kroz hranu i vodu. Jedini način da kesa bude ekološka i da ne utiče štetno na okolinu, pa samim tim i zdravlje, jeste da se korirste materijali dobijeni iz prirode. One se izrađuju u svega nekoliko evropskih fabrika prave se od kukuruznog i krompirovog skroba. U određenim uslovima, razgrađuju se na ugljen-dioksid, vodu i biomasu koja se vraća u zemlju", kaže ekološki analitičar. 

Trenutno, većina prodavnica u ponudi ima više vrsta kesa. Tanke kese do devet mikrona nisu obuhvaćene odlukom o zabrani i koriste se na odeljenjima voća i povrća. U ponudi su papirne, kartonske, platnene kese i cegeri za višekratnu upotrebu.

"Nijedna plastična kesa nije bezopasna po životnu sredinu. Nikakvo rešenje nije reciklaža jer je to ekonomski neisplativo. Mi treba da nastavimo da se usaglašavamo sa direktivama i propisima EU koji su doneti nakon istraživanja. Moramo da znamo da je problem kesa i plastike veliki problem na svetskom nivou", kaže Dunja Petrović, ekolog. 

Prema podacima Zaštite potrošača, trgovci od kesa godišnje prihoduju više od milijardu dinara. Proizvođači biorazgradivih kesa plaćaju taksu od 1.296 dinara po toni, dok proizvođači nerazgradivih čak 25.940 dinara po toni. Gruba procena je da samo na razlici takse država godišnje gubi oko 100 miliona dinara, tvrde iz Zaštite potrošača.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 6

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Ana

U svom marketu deblje veće kese naplaćujem 5 dinara, koje isto toliko i plaćam. Vidim da ih mnogi naplaćuju čak i do 10 din. Dok su bile besplatne, trošili smo mesečno oko 50 hiljada komada, a sada oko 10 hiljada. Mnogi sada nose torbe.

sasa

bio sam u zabludi da su to kese od celulozne plastike. Sad se pitam kako je drzava uspela da u okviru akcije za ocuvanja zivotne sredine uspela da zagadi jos vise - smrdi na propis kojim je neko debelo favorizovan na trzistu

Zeka

U mnogim marketima u zadnje vreme ukidaju kese ili ostave samo one od 25-150 din. Niej problem za namrinice, ali u cemu da bacam smece. Ne pada mi pamet na svu bedu da jos kupujem one crne kese za smece za 1000 din mesecno. Od cega, _____ vam ______.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU