Ratko Dmitrović objašnjava da je Centar za socijalni rad konstatovao da se u porodici Joksimović, uveliko ispunjavalo nekoliko elementa na osnovu kojih se predlaže oduzimanje roditeljstva.
Đorđe Joksimović (50) iz Kragujevca već se skoro šest godina bori za starateljstvo nad tri maloletne ćerke i njihov povratak iz hraniteljske porodice. Slučaj ovog oca, podigao je javnost na noge, a ministar za brigu o porodici i demografiji Ratko Dmitrović, nedavno je rekao da Joksimoviću deca nisu oduzeta zbog siromaštva "već nečeg mnogo goreg".
On sada za Mondo pojašnjava šta je pod tim mislio i ističe da je u ovakvim slučajevima zakon vrlo jasan i kaže da pravo na roditeljstvo ne može da bude oduzeto samo zbog siromaštva.
Kako dalje navodi, ono što je komisija Centra za socijalni rad u Kragujevcu, sastavljena od stručnih lica, konstatovala u porodici Joksimović, uveliko je ispunjavalo i prevazilazilo nekoliko elementa na osnovu kojih se predlaže oduzimanje roditeljstva.
"To se odnosilo na smeštaj, stanje u porodici, odnos mešu roditeljima, posvećenost roditelja deci, njihov odgoj, higijenski i ostali uslovi u kojima su ta deca rasla… Nije dobro da se odnos prema ovom slučaju gradi na osnovu filma"Otac". Radi se o igranom filmu, a tvorcima filma slučaj Đorđa Joksimovića poslužio je kao scenaristička osnova, uz koju ide slobodna nadgradnja, fikcija, adaptirana dramaturgija. Naglašavam da se ovde ne radi o dokumentarnom već igranom filmu, mada i dokumentarac može da bude urađen tendenciozno. Niko nikoga ne sme i nema pravo da osuđuje, samo je potrebno da se držimo činjenica, istine. Tuđom nesrećom lako je manipulisati, ali nije časno, nije ljudski, kaže Dmitrović za Mondo i dodaje da tvorci filma "Otac" sigurno nisu imali zle namere, već je njihov cilj bilo umetničko delo, a na osnovu toga ne može se realno sagledati slučaj Joksimovića.
Šta je sa majkom dece?
Centar za socijalni rad iz Kragujevca, u martu 2015. godine smestio je decu u hraniteljsku porodicu, a navodno je, prema svedočenju komšije, nevenčana supruga Đorđa Joksimovića i majka devojčica, viđena kako u obližnjoj reci pokušava da udavi decu. Prema prijavi Centra, majka je odmah smeštena na Psihijatrijsku kliniku i od tada se nalazi na lečenju u jednoj ustanovi.
Međutim, Đorđe je negirao da je njegova supruga pokušala da udavi decu, već je rekao da je imala psihički slom.
"Koliko znam majka je i dalje na lečenju u psihijatarskoj ustanovi, ali zaista ne znam detalje o verziji koja kaže da je pokušala da udavi svoje ćerke. Po mojim informacijama tako nešto nije iniciralo odluku o oduzimanju roditeljstva, već svi oni faktori o kojima sam govorio. Odluku o tome može li Đorđe da se stara o deci ili ne može, donosi sud, koji je pravo na roditeljstvo i oduzeo", naveo je ministar.
Opasan"Blackout Challenge" se pojavio u Srbiji
Srbiju je juče obišla i vest o slučaju 10-godišnjeg dečaka koji je preminuo na tragičan način kada se, prema još nepotvrđenim navodima, upustio u izazov gušenja "Blackout", popularan na meži TikTok, koji je do sada u svetu doveo do smrtnog ishoda preko osamdesetoro dece.
"Ovaj slučaj je šokantan. Naše porodice, posebno deca, izložena su lavinama nasilja koje dolazi u vidu filmova, igrica, s bezbroj internet adresa. Neophodna je velika društvena akcija da vidimo kako da izgradimo zaštitu od toga, ako je to uopšte moguće. Posebno su ranjiva deca, ona ostaju sama s mobilnim telefonima u rukama i laka su meta psihopata i onih koji samo naizgled psihopate nisu jer deluju dubinski, s odloženim dejstvom, zadovoljavajući postepeno svoje psihičke poremećaje", kaže Dmitrović.
Ističe da je bezbroj puta do sada ukazivao na ovako nešto, opominjao, molio roditelje da zaštite decu, da razgovaraju s njima o opasnostima koje se kriju na internetu, raznim društvenim mrežama, dolaze sa televizijskih ekrana.
"Napadali su me neki zbog toga, vređali, govoreći kako hoću da zabranim američke filmove. Ništa ja ne mogu da zabranim ali duboko verujem da filmovi-američki, francuski, srpski, svejedno je-ako su satkani od scena vađenja očiju, rezanja utroba, pucanja čoveku u lice, odsecanja ruku, nogu, glava…ostavljaju duboke I opasne tragove u psihi onih koji to gledaju. Te slike će u određenom trenutku pokušati da se materijalizuju u životu. Na žalost sve češće svedoci smo toga", rekao je ministar i apelovao da internet treba da koristimo samo kao eventualni izvor informacija i za osnovnu komunikaciju.
"Pogledajte ljude na autobuskim stanicama, u restoranima, kafićima, javnom prevozu…niko ni sam kim ne razgovara, 95 odsto njih gleda u mobilni telefon. Šta gledaju, šta čitaju? Nešto korisno? Sumnjam. Nemam dokaze, jer to niko nije istraživao, ali verujem da većina mladih osoba u našem društvu dnevno provede najmanje šest do osam sati gledajući u mobilni telefon", zaključuje.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo)
