Dvoje mladih tragično je nastradalo usled strujnog udara.
Srbiju je potresla vest da su dvoje mladih izgubili život od strujnog udara.
Prema nezvaničnim saznanjima, Uroš Đ. (29) se tuširao kada ga je udarila struja u vikendici. Njegova devojka J.J. (30) je ušla u kupatilo pokušavajući da ga spase, ali se sve završilo na tragičan način.
Pretpostavka je da je Uroš stradao usled strujnog udara zbog neispravnog bojlera dok se kupao, a da je J.J poginula takođe od udara struje.
Prvi rezultati istrage ukazuju da je nesrećni muškarac zatečen bez odeće u tuš kabini u kupatilu u ležećem položaju.
Postoji nekoliko bitnih stvari koje treba da znate u slučaju da se nađete u situaciji da nekome treba pružiti pomoć pri udaru struje.
Brzo reagovanje
Glavno pravilo pri pružanju prve pomoći je brzina akcije, što znači da unesrećenog treba što pre osloboditi od delovanja struje, a nakon toga odmah pokrenuti oživljavanje ako ozleđeni ne diše, ili mu ne radi srce.
Sve preduzete mere i aktivnosti moraju biti pravovremene, brze, stručne i bez panike.
Pre svega, treba isključiti napon uz mere vlastite zaštite, delovanjem na sklopku, osigurače, ili nasilnim prekidanjem strujnog kola pomoću izolovanih kuka, motki i drugih priručnih alatki koje imaju dobru izolaciju. Nakon isključenja struje treba sve izolovane i odvojene delove uzemljiti da se poništi kapacitivni napon.
Pružiti pomoć povređenom
Po isključenju struje treba utvrditi zdravstveno stanje ozleđenog, pre svega da li krvari, da li diše i da li mu radi srce. To se može proveriti pipanjem pulsa na arterijama vrata, na rukama i bedrima. Metode oživljavanja treba što pre započeti na mestu nesreće posle otklanjanja prisustva struje.
One se ogledaju u sledećem: pružanje veštačkog disanja (usta na usta), vanjska masaža srca, kombinovane metode oživljavanja u slučaju prividne smrti. Oživljavanje će imati efekta samo onda ako trajanje prividne smrti nije bilo duže od 10 do 15 minuta. U svakom slučaju, odmah treba obavestiti i najbližu zdravstvenu ustanovu. Veštačko disanje treba izvesti brzo i određenim redosledom. Ozleđeni se položi na leđa i brzim manevrom srednjeg prsta proveri prohodnost usne šupljine u ždrelo.
Kombinovana metoda oživljavanja
U slučaju da istovremeno prestane disanje i rad srca, treba primeniti kombinovane metode, što znači naizmenično veštačko disanje i vanjska masaža srca. Poželjno je da oživljavanja izvode dve osobe, od kojih jedna izvodi veštačko disanje, a druga masažu srca. Izvede se 3 – 4 uduvavanja vazduha, a onda 15 - 20 pritisaka na grudnu kost (2 - 3 cm). Postupak se ponavlja dok se ne uspostavi normalan rad srca i pluća, ili dok ne stigne lekar.
Bitno je da znate da se struje se ne treba bojati, već je strogo poštovati, znati njene zakone, delovanje i sve moguće posledice!
Kulturu ponašanja i rukovanja sa uređajima koji rade na struju treba razvijati od najmlađeg uzrasta, ali i kod starijih koji često zanemaruju mere samozaštite radeći pod naponom, bez dobre izolacije obuće i alatki sa kojima se radi, ili sa neispitanim provodnicima i uređajima. Dobro uzemljenje i upotreba FID-ove sklopke predstavljaju samo jednu od efikasnih prevetnivnih mera zaštite.
(Mondo/Srbija Danas)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
