Za samo dva meseca došlo je do poskupljenja hrane, ali i struje, nameta u bankama, cigareta, poreza na imovinu, tv pretplate...
Pandemija korona virusa tokom prošle godine dovela je do velikih ekonomskih potresa na svetskom nivou, koji ove godine dolaze na naplatu. Za samo dva meseca došlo je do poskupljenja hrane, robe, cigareta, građevinskog materijala, nameta u bankama.
Kada se tome dodaju poskupljenja struje, vode i poreza za imovinu na državnom nivou, sve zajedno ima za posledicu veliki udarac na džep građana. Ipak, poskupljenja hrane su nešto što ima najubrzaniji rast, kaže za MONDO ekonomski analitičar Branislav Mandić.
"Cena hrane na svetskom tržištu osmi put za redom je povećana. Prema sadašnjim proračunima, cena jedne prosečne potrošačke korpe sa osnovnim životnim namirnicama veća je za 4,3 u odnosu na decembar. Poskupelo je gotovo sve, od žitarica i mesa, preko alkoholnih pića i cigareta“, kaže ekonomista.
GRABEŽ ZA HRANOM SVUDA U SVETU
Na vrhu liste poskupljenja su žitarice, biljna ulja i šećer. Prema zvaničnim podacima, cene žitarica povećane su 42,3 odsto u odnosu na januar prošle godine. To je istovremeno najveća cena ovih namirnica za poslednjih sedam godina, pokazuju podaci Agenicije za hranu Ujedinjenih nacija FAO.
"Za mesec dana žitarice su poskupele više od sedam odsto. Došlo je do smanjene proizvodnje, istovremeno povećane potražnje velikih zemalja, što je dovelo do manje zaliha. Tu prednjači pšenica, koja je poskupela zbog velike svetske potražnje i smanjenog uvoza iz Rusije zbog dupliranja carina. Kukuruz je jako poskupeo, zbog slabe proizvodnje u Americi, obustave izvoza u Argentini. Istovremeno, došlo je do pojačane nabavke u Kini. Onda nam je jasno zašto su cene sve jače“, kaže ekonomista Mandić.
šećer, meso, mlečni proizvodi i ulja takođe su se manje proizvodili, zbog čega je cena veća nego prethodnih meseci.
"Šećer je poskupeo u januaru za 8,1 odsto. To se najverovatnije deslo zbog slabog prinosa šećerne repe i trske u zemljama koji ga najviše proizvode, a to su Rusija, Eu, Tajland. Smanjena je proizvodnja palminog ulja, pa je to dovelo do toga da biljno ulje poskupi. Sojino ulje, mlečni prozvodi i meso, koje je poskupelo dodatno zbog pojave ptičijeg gripa, doveli su do neprepoznatljivosti cena hrane“, kaže ekonomista za MONDO.
DODATNI TROŠAK ZA POREZE I BANKE
Osim hrane, takođe su poskupele određene režije, akcize, takse i porez na imovinu u Srbiji.
"Donete su odluke o prosečnim cenama kvadrata nekretnina za utvrđivanje poreza na imovinu. Na primer, prosečna cena kvadrata u Novom Sadu koštaće oko 3.000 dinara više u urbanim zonama grada, dok je prošle godine to bilo oko 2.000 dinaara“, kaže Mandić.
Bankarske usluge ove godine poskupljuju od 15 do 60 procenata. Održavanje računa od marta će koštati 190 dinara, umesto dosadašnjih 160, dok će za poruke obaveštenja mesečnobiti potrebno 100, umesto 70 dinara. Minimalna naknada za isplatu gotovog novca korišćenjem platne kartice na bankomatu ili šalteru druge banke umesto 150 biti 200 dinara.
Osim toga, za 70 odsto poskupeće usluga zamene kartice ako je ukradena ili izgubljena, pa će umesto 300 koštati 500 dinara, a uvedena je i naknada za upit stanja na bankomatu uz pomoć kreditne kartice od 40 dinara.
A GDE SU JOŠ STRUJA, VODA, GORIVO?
Vrednost nafte na svetskim berzama porasla je čak 33 odsto za nešto više od mesec dana, što će imati uticaj na poskupljenje u Srbiji.
"Rast cena na svetskom tržištu za sada se nije odrazio na cene u Srbiji i poskupljenje nije drastično, ali moramo da znamo da je za našu zemlju karakterističan skok cena nafte sa odloženim efektom. To znači da možemo da očekujemo poskupljenje, ali negde od aprila“, objašnjava naš sagovornik.
Struja je od ovog meseca u Srbiji skuplja za 3,4 odsto u odnosu na prethodni period. To znači da je u proseku mesečna cena struje za domaćinstvo u Srbiji, bez poreza i taksi, 7,867 dinara po kilovat-satu.
Uz račun za struju, plaća se veća naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, koju plaćaju građani i privreda, za oko 4,5 puta. Naknada je uvećana na 0,437 dinara po potrošenom kilovat-satu (kWh), umesto dosadašnjih 0,093 dinara.
U Beogradu je cena za isporučenu vodu i odvođenje otpadnih voda skuplja za pet odsto, dok je u Novom Sadu je najavljeno uvođenje fiksne naknade od 118 dinara, bez obzira na mesečni iznos koji Novosađani plaćaju za vodu i kanalizaciju.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
