JOVICA OSVOJIO STAN U BEOGRADU A KAD SU NA ZIDU UGLEDALI SLIKU SHVATILI SU KO JE! Neverovatna priča skromnog komandanta

Jedanaest miliona prema jedan, bila je šansa Jovice Nikolića da dobije stan u nagradnoj igri "Uzmi račun i pobedi". U izjavi, nakon što je dobio glavnu nagradu, Jovica je skromno rekao da je vojni pilot. Ali iza njegovih leđa videla se slika pilota sa kacigom i "miga-29". Na "dvadeset devetki" lete samo najbolji, što je bio znak da Jovica nije samo "običan" pilot, već da je iza njega sjajna letačka karijera.

Po završetku vojne akademije Jovica je postao potporučnik kao pilot podzvučne borbene avijacije. Tada su bili potrebni piloti za "migove 21", a Jovica je do tada imao iskustva samo sa "galebom" i "jastrebom". Prošao je provere i preglede i stigao je u Batajnicu, prvo na teorijsku obuku, a zatim je počeo da leti na, do tada, najboljem avionu koji je bio sastavu Ratnog vazduhoplovstva Jugoslavije. 

"Bio sam već iskusan pilot. Ali ogromna je razlika u brzinama, u sletanju, poletanju. 'Galeb' sleće sporije od 200 kilometara na čas. Ovo sleće sa 300. A bio sam dobar. Dobio sam i neke nagrade, redovno sam napredovao po činovima", istakao je Jovica.

Jugoslavija je 1987. bila prva država u Evropi koja je nabavila "migove 29", a Jovicu su uspesi tokom prethodne karijere kandidovali da otpočne preobuku za tip aviona koji je i danas u sastavu ratnog vazduhoplovstva Srbije. Leteći na ovom vazduhoplovu Jovica će doživeti krunu pilotske karijere, ali i najteže dane.

"Razlika je ogromna u odnosu na 'mig-21'. Bio je viši, imao je velika krila, dva repa...", opisuje svoj prvi susret sa moćnom letelicom i dodaje da je preobuku završio 1988. godine.

Novi avioni su tada ušli u sastav 127. lovačko-avijacijske eskadrile, a Jovica je tada imao tu čast da bude njen komandant od 1993. do 1996. godine. U tom periodu eskadrila je dobila čuveni naziv "Vitezovi".

Jovica se seća da je poznati znak eskadrile, orla sa mačem i šlemom napravio pilot, koji je bio i slikar – Predrag Milutinović i to u saradnji sa komandom vazduhoplovstva. Milutinović je poznat kao jedan od heroja koji su 1999. godine poleteli tokom bombardovanja. Izbegao je nekoliko NATO aviona, ali je na kraju njegov "mig-29" pogođen i Milutinović se katapultirao.

Jovica Nikolić je kao komandant eskadrile 1994. godine zaslužio i najviše letačko priznanje – zlatni letački znak, koji mi je dodelio tadašnji komandant vazduhoplovstva general Ljubiša Veličković, iako je pre dodele, Jovica doživeo mali incident, kada su mu tehničari, prilikom uguravanja aviona u kaponir, zakačili krilo "miga 29". 

U periodu kada je bio komandant eskadrile, njegov zamenik je bio čuveni Milenko Pavlović, koji ga je i nasledio na tom mestu. Kada je bombardovanje SRJ bilo izvesno, Milenko Pavlović je postao komandant puka, a ovoga puta Jovica je bio njegov pomoćnik.

Pred sam početak napada, Jovica je izvršio jedan probni let, tokom kojeg mu je, kako je istakao, sve bilo jasno.

"Avion je izašao iz radionice. Sve sam proverio kad je reč o motorima. I sletim, treba da potpišem knjižicu. Kažem tehničarima da je sve u redu, ali da radar nisam proverio jer nisam imao zahvat. Nigde nije bilo aviona u okolini. Mi kad radimo probni let, uvek nađemo neki civilni avion ili nešto u okolini, ali nigde ničega nije bilo. A to je bio 24. mart 1999. godine, negde u četiri popodne, pre bombardovanja", naveo je Jovica za portal RTS-a i ističe da mu je to bila najteža godina u njegovoj karijeri.

"Ja sam možda i najviše presedeo u 'broju jedan'. Šta je 'broj jedan'? Sediš u avionu i čekaš da ti komanduju da poletiš. Garantovano najviše, pošto sam bio pomoćnik komandanta za letačke poslove. Presedeo sam. Ali eto, nisam imao sreće da poletim, ili sam imao sreće pa nisam poleteo", rekao je Jovica u osvrtu na mesece u kojima je su trajali vazdušni napadi na SRJ.

On navodi da su najteži trenuci za jedinicu bili gubici ljudskih života. Prvo je nastradao pilot Zoran Radosavljević, koji je u paru sa Slobodanom Perićem poleteo u pravcu BiH.

"Kada je Zoran poginuo, ja sam bio na komandnom mestu. On se tada nije javljao. Slobodana Perića sam čuo i komandovao sam mu da iskoči iz aviona. A Zorana su potrefili tako da nije imao šanse", priseća se Jovica.

Herojski je 4. maja 1999. godine poginuo i komandant Milenko Pavlović, koji je, kada je stigla naredba, izbacio mlađeg kolegu iz kabine i sam poleteo u jato NATO aviona. Jovica se seća da je baš tog dana uzeo slobodan dan.

"I tako ja odem kući. Vraćam se u stan, komšija mi kaže da je Paja poginuo... Da je bilo drugačije, možda bih i ja bio u toj situaciji. Tako je ispalo samo jer je ponedeljak bio neradni dan", kaže Jovica i dodaje:

"Toliko su ga pritiskali. Raketaši su oborili jedan avion, mi još ništa nismo napravili. On je s nama sedeo u 'broju jedan', mi smo čekali. Toliko su ga pritiskali da je on rekao – kad bude prvo poletanje, ja moram da idem".

Jovica opisuje i period kada je čekao u avionu, da vidi da li će da poleti. Kaže da se dešavalo da čeka i po dva sata. Na pitanje da li se plašio, ističe da je svako normalan imao neki strah, ali da niko od pilota koji su leteli nije imao nikakvu dilemu: "Čekaš da poletiš, pa dža ili bu".

Junacima koji su poletali 1999. godine u odbranu zemlje oprema na avionima je često otkazivala i oni realno nisu imali nikakve šanse protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja.

"Dešavalo se da na zemlji sve bude u redu, a radari otkažu kada bi poleteli. Nismo imali pravo održavanje. Avioni su bili u letnom stanju, ali ne baš u borbenom. Ali ne bi mnogo pomoglo ni da su ispravni radari bili. Sa našim avionima morali smo da priđemo mnogo bliže da bismo lansirali rakete. A oni nas gađaju sa 60-80 kilometara", naveo je Jovica.

Jovica Nikolić je u penzijuotišao kao pukovnik, 2003. godine. Od tada najviše vremena provodi u vikendici u Grockoj. Bavi se voćarstvom i peče rakiju. Kaže da mu je u početku nedostajalo letenje. Sada uživa kad vidi "migove" kako preleću i pripremaju se za vojne vežbe i mitinge. 

(Mondo)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.