Plac u Užičkoj ulici pripadao je pre Drugog svetskog rata industrijalcu Milošu Savčiću, a njegov praunuk bori se za nju i dan danas.
Agencija za restituciju nedavno je donela prvostepeno rešenje o vraćanju polovine kuće u Užičkoj 15, gde je nekada bila rezidencija Josipa Broza Tita. Od oko 75.000 zahteva za vraćanje imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, rešena je 61.000.
Plac u nekadašnjoj Rumunskoj, danas Užičkoj ulici pripadao je pre Drugog svetskog rata industrijalcu Milošu Savčiću. Na njemu su 1934. godine podigli vilu njegova kćerka Jelica i zet građevinski inženjer Aleksandar Acović koji je, kao jedan od 1.300 kaplara, prešao Albaniju i borio se na Solunskom frontu.
Porodice Savčić i Acović izbačene su 17. aprila 1941. sa svog imanja i nikada kasnije nisu ušle u njegov posed. Bili su među prvih 100 talaca na Starom Sajmištu, pre nego što je otvoren Judenlager Semlin. Miloš Savčić je iste godine i umro, a posle rata vila je konfiskovana.
U nju se tada uselio Tito, a kasnije je bila i rezidencija Slobodana Miloševića koja je bombardovana 1999. godine.
Naslednici Savčića podneli su preko 100 zahteva za vraćanje zgrada i vila u Beogradu, industrijskih kompleksa, banaka, osiguravajućih društava, cementara, rudnika, banja.
"Mi smo svuda gde, po zakonu, gde se nalazi oteta imovina u državnim rukama, oni su dužni da vrate. Ako ne, mi zahtevamo da se uvede i supstitucija jer jednostavno da se izjednači nivo dostignutih prava u odnosu na verske zajednice i na zakon o holokaustu, tako da treba svi ljudi u Srbiji da se jednostavno tretiraju po zakonu i po ustavu", smatra Vladimir Lešić, praunuk Miloša Savčića, predsednik "Udruženja Srpska liga".
Oni naslednici koji ne mogu da dobiju imovinu u naturi dobiće 15 odsto procenjene vrednosti onoga što je oduzeto.
Omogućiti vraćanje što većeg dela u naturi
"Naša nastojanja u budućem periodu idu upravo u tom smeru da se kroz kvalitativne izmene zakona omogući vraćanje što većeg dela imovine u naturi, u novcu. Zaista niko niti očekuje niti može da traži na neki način da bude zadovoljna i jedna i druga strana", ističe Mile Antić iz Mreže za restituciju.
Naglasio je da je mnogo važna definicija šta može da se vrati u skladu sa zakonom ili ono što je sa određenim administrativnim preprekama uvedeno da se ne može vratiti a u stvari se može vratiti. To su, ističe Antić, ogromne površine poljoprivrednog, građevinskog i šumskog zemljišta.
Agencija za restituciju je sačinila 3.500 rešenja o pravu na novčano obeštećenje, a od toga je 1.800 pravosnažno.
"Polovina za naturu, polovina za obeštećenje"
"Sva rešenja koja budu pravosnažna do 30. juna ove godine, biće isplaćena iduće godine", najavljuje Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
Dodaje da je to dobro rešenje jer, kako je rekao, država onda može da zna tačno koliki iznos materijalnih sredstava treba da odvoji da bi isplatila svoju obavezu.
"Po našim statistikama gledajući kako idu stvari biće skoro polovina za naturu, polovina za obeštećenje s tim što želim da napomenem da su u ne malom broju predmeta doneta delimična rešenja o vraćanju u naturi a deo će biti obeštećen", objašnjava Sekulić.
Ukupna suma za novčano obeštećenje oduzete imovine, kako je zakonom definisano, ne može biti viša od dve milijarde evra.
Postoji i ograničenje da iznos po starom vlasniku i po podnosiocu zahteva, ne može da pređe 500.000 evra.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo/RTS)
