DA LI VAKCINA MOŽE ZAISTA DA PROMENI NAŠ DNK? Odakle ovaj strah i šta se nalazi u vakcini, objašnjava molekularni biolog

Prve vakcine koja su zasnovane na RNK, odnosno ribonukleinske kiseline (iRNK) kompanija Fajzer i Moderna, počele su da se primenjuju nakon rekordno brze proizvodnje, što je mnogima dalo povoda za različite spekulacije i teorije o načinu njihovog delovanja.

Iako su vakcine koju su napravili Fajzer i Moderna prve iRNK vakcine koja su prošle sve faze kliničkog ispitivanja i dobile dozvolu za upotrebu, ta tehnologija se već neko vreme izučava, kaže za MONDO molekularni biolog Božidar Stojanović. 

"Nikada do sada nisu postojale ove vakcine i ljudi se često boje novih tehnologija. Zbog toga se stvaraju razne teorije i objašnjenja koja na kraju nemaju veze sa naukom. Istina je da vakcina sa informacijskom RNK nikad ranije nije bila odobrena, ali su u poslednjih nekoliko godina izvršene brojne studije o vakcinama sa RNK na ljudima. Ispitivanja terapije protiv raka koje koriste istu tehnologiju sprovode se još od 2011. i ako postoji problem sa tom tehnologijom, do sada bi se to  sigurno videlo", kaže Božidar Stojanović. 

KAKO DELUJU

Vakcina na bazi iRNK sadrži informaciju ili "uputstvo" za izgradnju virusnog proteina. Organizam ga sam pravi i time izaziva imunološki odgovor.

"Ovakve RNK vakcine protiv koronavirusa sadrže RNK molekul. Sve što ove vakcine sadrže su RNK molekuli i lipidne čestice, odnosno sve naše ćelije sadrže masti. Ne sadrže adjuvanse, metale, konzervanse, stabilizatore. Zbog toga što vakcine ne sadrže konzervanse i stabilizatore, RNK molekul je podložan razgradnji, zato je neophodno čuvanje ovih vakcina na jako niskim temperaturama", kaže Stojanović. 

S obzirom da se često kao pitanje postavlja, da li vakcina može da izazove infekciju korona virusom, molekularni biolog objašnjava da  RNK informacije omogućavaju stvaranje jednog proteina koronavirusa.

"Koronavirus sadrži 29 različitih proteina, tako da ne postoji mogućnost da RNK molekul stvori ili izazove korona virus samo na osnovu jednog. Takođe, RNK vakcine se u odnosu na "tradicionalne” vakcine, koje sadrže ceo inaktiviran virus, prave mnogo brže, zbog čega možemo da očekujemo veće doze", kaže Stojanović za MONDO. 

Kada ubačena iRNK uđe u ljudski ćeliju brzo se razrgrađuje i ostaje u telu samo nekoliko dana.

"Zbog toga je potrebno primiti dve doze vakcine da bi se razvio najbolji imunološki odgovor. Za proizvodnju nije potreban uzročnik ili njegovi delovi. Ovakve vakcine su relativno nestabilne i moraju se stabilizovati, osim toga, potrebni su im transportne materije, na primer nanočestice", kaže molekularni biolog. 

"IZMENA DNK SA RNK VAKCINOM? DO SADA JE TO NEZABELEŽENO"

Jedna od zabrinutosti koju izaziva vakcina protiv kovida-19 jeste da iRNK vakcina može da izmeni ljudski DNK.

"Ovo je potpuno pogrešna ideja, jer vakcina zasnovana na iRNK neće ući u jedro ćelija, gde se nalazi naš DNK. Vakcine zasnovane na DNK i RNK sadrže genetske informacije izazivača bolesti. Ipak, ovo su dve različite vakcine i ne treba ih mešati", objašnjava Božidar Stojković. 

Kako kaže, ove dve vrste vakcina funckionišu na različite načine i ne mogu da se poistovećuju.

"Vakcina na bazi RNK unosi se u organizam u obliku takozvane "Informacione RNK“. Ona sadrži  protein koji provocira odgovor imunološkog sistema. Vakcine na bazi DNK, dezoksiribonukleinske kiseline, funkcionišu slično, ali molekuli DNK najpre moraju da prodru u jezgro ćelije da bi ih "informaciona RNK“ prepoznala", kaže molekularni biolog. 

To znači da, vakcine zasnovane na DNK i RNK sa sobom nose teoretsku mogućnost da unošenjem stranog genetskog materijala u ćeliju on prodre u genetski materijal, genom, same ćelije. Međutim, obimna ispitivanja na nisu potvrdila ovu mogućnost, kaže Stoković za MONDO.

"Svi ovi teoretski rizici odnose se na manji broj ćelija u organizmu, a ne na genom čoveka koji je vakcinisan. Tvrdnja da ovakve vakcine utiču na čovekov genom je netačna. Sva dosadašnja ispitivanja pokazala su da do bilo kakve komplikacije ove vrste nije došlo nakon primene ovih vakcina", kaže molekularni biolog.

Podseća da je teoretski  moguće da virusi koji su prisutni u ćeliji "prepišu“ RNK u DNK i tako ipak dospeju u genetsku strukturu domaćina, ali da sada takav proces nije zabeležen.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.