Dozvolimo žrtvi da sama odluči kada je trenutak da progovori o samom činu nasilja, kao i to sa kime ona želi svoju užasnu priču da podeli.
Početkom godine Srbija je ostala šokirana saznanjem da su učenice škole glume "Stvar srca" optužile beogradskog profesora glume Miroslava Miku Aleksića za silovanje i polno uznemiravanje, među kojima i prva koja je o tome progovorila glumica Milena Radulović.
Već juče ova tema je ponovo dospela u žižu javnosti i javnost je zapljusnula informacija kada je glumica Danijela Štajnfeld otkrila ime "moćnika iz filmske industrije" koji ju je, kako tvrdi, silovao. Ona je u jednom intervjuu otkrila da je taj "moćnik" srpski glumac Branislav Lečić, koga je optužila da ju je silovao 2012. godine, navodeći za njega u intervjuu da je on "njen kolega i prijatelj", aludirajući na to da je on bio, kako kaže, njena osoba od poverenja do tada.
Javnosti je isto tako poznat i raniji slučaj Marije Lukić koja je trpela uznemiravanje od strane lokalnog moćnika, tadašnjeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke, koji je zbog tog krivičnog dela osuđen na kaznu zatvora.
Sve ove slučajeve povezuje jedna važna stvar, a to je da su sve one bile žrtve nekog oblika seksualnog nasilja i uznemiravanja od strane muškaraca.
Isto tako svi već pomenuti slučajevi, posebno javnih ličnosti, imaju veliki uticaj i na druge žrtve da se ohrabre i progovore o svojim traumatičnim iskustvima.
Ovih dana smo svedoci da se u delu javnosti i na društvenim mrežama pokreću pitanja, zašto žrtve to ranije nisu prijavile, ako se to krivično delo dogodilo pre više godina, kao i šta su čekale do sada i slično. Na taj način deo javnosti izvršio je sekundarnu viktimizaciju žena koje su pretrpele nasilje, koja označava negativnu reakciju ili izostanak odgovarajuće reakcije društvene sredine, organa krivičnog gonjenja, suda i drugih službi.
Samim dovođenjem u pitanje ovog krivičnog dela, deo našeg društva vodi opravdanju zlostavljača i samog nasilja. Jedina odgovorna osoba kod zlostavljanja i silovanja je sam SILOVATELJ, odnosno zlostavljač, NIKADA ŽRTVA!
Pozicija, status i obrazovanje ne definišu da je neko veći ili manji nasilnik. Slava, moć, ugled i bogatstvo počinitelja ne umanjuju i ne smeju da umanjuju samo zlodelo koje je počinio ili još uvek čini.
Žene upravo zbog takvih osuda se ne odlučuju da progovore i zato moramo da povedemo računa kada na takav način govorimo o žrtvama seksualnog nasilja. Iza takve odluke žena krije se bezbroj strahova, sumnji, preispitivanja, trauma i da najmanje što možemo da im damo jeste podrška i razumevanje.
Najvažnija poruka koju dobar deo javnosti ne razume ili ne želi da razume jeste to da dozvolimo da žrtva sama progovori onda kada ona proceni da je spremna i kada se dovoljno ohrabri na takav čin, imajući u vidu da će opet kao žrtva biti osuđena od dela javnosti ili se susretati sa komentarima koji relativizuju sam akt nasilja ili opravdavaju nasilnika.
Zato je važno da kao društvo radimo svi zajedno na edukaciji i prevenciji takvih stvari, upravo da bi se i druge žrtve seksualnog nasilja koje to trenutno kriju budu ohrabrene da progovori o paklu koje su preživele.
Kako da pomognemo osobama koje su pretrepele seksualno nasilje?
Prvo i najvažnije jeste da žrtvi seksualnog nasilja stavimo do znanja da to što se desilo nije njena krivica i da je neophodno da prihvatimo njenu priču upravo takvu kakva jeste.
Moramo staviti do znanja da žrtve ne treba da osećaju stid ili krivicu, jer upravo tako možemo da motivišemo sve ostale žene da progovore.
Od izuzetne važnosti pored toga je i poverenje koje moramo da pružimo žrtvi. Zato je izuzetno važno da je saslušamno i dozvolimo da slobodno govori ne prekidajući je.
Isto tako važno je da razumemo da žrtva nasilja neće hteti odmah da progovori, dok se ne oseti dovoljno ohrabrenom, zbog toga je važno da je opet razumemo i budemo podrška. Kada procenimo da je žrtva spremna da razgovara, možemo joj dati savete, u skladu sa njenom voljom, da to prijavi policiji, da ode na savetovanje ili na lekarski pregled.
Dozvolimo žrtvi da sama odluči kada je trenutak da progovori o samom činu nasilja, kao i to sa kime ona želi svoju užasnu priču da podeli. Tako da nemojte prenosite priču žrtve drugima, ukoliko ona to ne želi.
Neophodno je da žrtva seksualnog nasilja vrati svoju sposobnost da ponovo samostalno donosi odluke o svom životu.
Važno je napomenuti i da mediji nose takođe dozu odgovornosti kada izveštavaju o žrtvama seksualnog nasilja, tako da oni moraju da povedu računa kada pišu o takvim osetljivim slučajevima.
Podatak Autonomnog ženskog centra iz 2018. godine pokazuje da je oko 80 odsto mladih devojaka doživelo neki oblik polnog uznemiravanja.
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko je žrtva pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36. Ukoliko ste žrtva seksualnog zlostavljanja ili znate nekog ko jeste, javite se na SOS telefon Autonomnog ženskog centra 0800-100-007.
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
