Za islamske vernike počeo je mesec Ramazana, mesec posta, molitve, milosti i praštanja, kada se oni prepuštaju tridesetodnevnom postu, uzdržavanjem od hrane i pića, ali i loših misli i dela.
Za islamske vernike počeo je mesec Ramazana (Ramadan), mesec posta, molitve, milosti i praštanja, kada se oni prepuštaju tridesetodnevnom postu, uzdržavanjem od hrane i pića, ali i loših misli i dela od jutra (sufura) do večeri (iftara).
Ramazan je deveti mesec lunarnog, muslimanskog hidžretskog kalendara, koji se računa prema Mesecu, a ne prema Suncu.
To znači da svake godine post započinje deset dana ranije ili, tokom prestupne godine, 11 dana ranije. Na taj način svaki dan u godini u određenom periodu je obuhvaćen postom.
Postoji verovanje da se sa početkom meseca Ramazana kapije Dženta (raja) otvaraju, a kapije Džehenema (pakla) zatvaraju, a šejtani (đavoli) budu okovani.
Veruje se da je 27. noć Ramazana (Lejletul-kadr) najznačajnija u godini, jer je baš tokom te noći počela objava Kurana. Zato je Lejletul-kadr noć određenja, noć sudbine, pa je zato kažu njena vrednost "veća od hiljadu meseci u kojima nema takve noći".
Reč je o, kako se veruje, noći kada se meleki (anđeli), uz dozvolu Gospodara, spuštaju na zemlju i smrtnicima ispunjavaju želje i daju oprost za manje grehe pod uslovom da je oni provode u ibadetu (verujući i nadajući se).
Za Ramazan se kaže da je "najmiliji gost" u svakoj muslimanskoj kući i da je “vredniji od hiljadu drugih meseci”.
Post je skriveno ispoljavanje vere i zbog toga je poseban jer, kažu, u njemu nema licemertva. Veruje se da tokom posta čovek preuzima neka božja svojstva, jer Bog ne jede, ne pije i nema potrebu za tim. Kada se predaju postu vernici znaju da to čine zarad Boga i da on za to posebno nagrađaje. Jelo i piće dopušteni su tokom čitave noći.
Sveta knjiga Kuran kaže da Ramazan ima četiri dimenzije - duhovnu, moralnu, solidarnu i zdravstvenu. Posta su oslobođeni deca, trudnice, dojilje i bolesni.
Ramazanski dani su specifični i po tome što su džamije pune tokom svih pet namaza (molitve), iako se oni mogu obavljati i u kući.
Jednomesečni post vernike ne oslobađa redovnih obaveza i poslova, ali je dopušteno da se oni prilagođavaju verskim dužnostima. U Sandžaku, na primer, neka privatna preduzeća tim danima planiraju kolektivne godišnje odmore, a smenski rad se prilagođava potrebama.
Tokom ramazanskih noći česta su rodbinska okupljanja, a trpeze su pune raznovrsne hrane iz tradicionalne muslimanske kuhinje.
Nakon tridesetodnevnog ramazanskog posta, nastupa trodnevni Ramazanski Bajram, koji se smatra velikim praznikom u islamu. To su dani kada se vernici, sretni ispunjenim obavezama prema Bogu, vraćaju svakdnevnom životu.
(Tanjug)
Ramazan je deveti mesec lunarnog, muslimanskog hidžretskog kalendara, koji se računa prema Mesecu, a ne prema Suncu.
To znači da svake godine post započinje deset dana ranije ili, tokom prestupne godine, 11 dana ranije. Na taj način svaki dan u godini u određenom periodu je obuhvaćen postom.
Postoji verovanje da se sa početkom meseca Ramazana kapije Dženta (raja) otvaraju, a kapije Džehenema (pakla) zatvaraju, a šejtani (đavoli) budu okovani.
Veruje se da je 27. noć Ramazana (Lejletul-kadr) najznačajnija u godini, jer je baš tokom te noći počela objava Kurana. Zato je Lejletul-kadr noć određenja, noć sudbine, pa je zato kažu njena vrednost "veća od hiljadu meseci u kojima nema takve noći".
Reč je o, kako se veruje, noći kada se meleki (anđeli), uz dozvolu Gospodara, spuštaju na zemlju i smrtnicima ispunjavaju želje i daju oprost za manje grehe pod uslovom da je oni provode u ibadetu (verujući i nadajući se).
Za Ramazan se kaže da je "najmiliji gost" u svakoj muslimanskoj kući i da je “vredniji od hiljadu drugih meseci”.
Post je skriveno ispoljavanje vere i zbog toga je poseban jer, kažu, u njemu nema licemertva. Veruje se da tokom posta čovek preuzima neka božja svojstva, jer Bog ne jede, ne pije i nema potrebu za tim. Kada se predaju postu vernici znaju da to čine zarad Boga i da on za to posebno nagrađaje. Jelo i piće dopušteni su tokom čitave noći.
Sveta knjiga Kuran kaže da Ramazan ima četiri dimenzije - duhovnu, moralnu, solidarnu i zdravstvenu. Posta su oslobođeni deca, trudnice, dojilje i bolesni.
Ramazanski dani su specifični i po tome što su džamije pune tokom svih pet namaza (molitve), iako se oni mogu obavljati i u kući.
Jednomesečni post vernike ne oslobađa redovnih obaveza i poslova, ali je dopušteno da se oni prilagođavaju verskim dužnostima. U Sandžaku, na primer, neka privatna preduzeća tim danima planiraju kolektivne godišnje odmore, a smenski rad se prilagođava potrebama.
Tokom ramazanskih noći česta su rodbinska okupljanja, a trpeze su pune raznovrsne hrane iz tradicionalne muslimanske kuhinje.
Nakon tridesetodnevnog ramazanskog posta, nastupa trodnevni Ramazanski Bajram, koji se smatra velikim praznikom u islamu. To su dani kada se vernici, sretni ispunjenim obavezama prema Bogu, vraćaju svakdnevnom životu.
(Tanjug)
