• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NI SLUČAJNO NE VERUJTE U OVE PRIČE O VAKCINI: Stručnjaci za MONDO raskrinkali teorije zavere (VIDEO)

Izvor Mondo video

Društvene mreže pune su lažnih vesti, a mediji ljudi koji pričaju o vakcinama iako ne znaju ništa o njima. Kako smo došli do te situacije?

Svet je već punih godinu dana u kandžama korone, koja je širom planete odnela više od tri miliona života. U brojkama, "nestao" je grad 1,5 puta veći od Beograda, i šokantno je da i dalje postoje ljudi koji se bave teorijama zavere o poreklu ili efektima korona virusa.

Jedna od najopasnijih teorija tiče se vakcine protiv korone i izaziva otpor imunizaciji, koja je, pored poštovanja mera, jedini način da zaustavimo širenje kovida 19. Kako smo uopšte došli do toga da teorije zavere cvetaju i prete da ugroze ovaj proces? I stručnjaci, i "obični" ljudi slažu se da smo svi pod stresom, da su strah i neizvesnost uzeli danak, ali da ne bismo smeli da dozvolimo sebi da poverujemo u priče ili piskaranja ljudi koji nisu kompetentni da pričaju o vakcini, i na taj način ugrozimo svoje zdravlje.

Pre 30 godina, mnoge od nas su roditelji jednostavno uzimali za ruku i odvodili na redovnu vakcinaciju. To uopšte nije bila tema neke diskusije, podseća profesorka na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Kaja Damnjanović.

"Zanimalo me je, zašto se ljudi odjednom dvoume? Kako je moguće da ne znaju ništa, da roditelji ni decu ne vode na redovni program vakcine. Ni naši roditelji nisu znali ništa ali su nas vodili u Dom zdravlja, dobili bismo vakcinu i niko nije o tome preterano razmišljao," rekla je ona.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Ali, pre 30 godina nije bilo Interneta na kojem cvetaju teorije zavere, i gde svako može da kaže svoje mišljenje i predstavi ga kao naučnu činjenicu koja nekome može ugroziti zdravlje.

"Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali mišljenje je bazična kognitivna funkcija. Mi svi imamo nos, ruke, noge pa i mišljenje. Ono nije pravo samo po sebi, da pripada samo baš obrazovanima ili onima koji su baš na našoj strani. Pogrešno je tako predstaviti stvari, važno je ljudima dati informacije i podatke o kojima mogu da misle. Pomoću toga mislimo, uz obrazovanje ili učenje koje ne mora biti školsko, to nije najveće učenje koje stičemo u životu. Društvo, porodica i mediji utiču na forme mišljenja i tema, kroz čitav naš život", navodi ona.

Strah od vakcine nije tekovina pandemije, koja traje već godinu dana i učinila je da se dobar deo ljudi oseća veoma zbunjeno.

"U psihološkoj zajednici, postoje jasni indikatori toga koji će biti strahovi. Strah od vakcine nije pojava od prekjuče, sa stanovišta nauke. Ljudi su se bojali još od 19. veka, ne vakcine već ideje da u zdrav organizam stavite neki patogen. Vi se dobro osećate, ništa vam ne fali, ne treba vam lečenje i onda morate da nađete motivaciju da ubacite u organizam nešto što je, kolokvijalno shvaćeno, neka mala bolest ili virus. To nije ispravno shvatanje, već psihička slika kako to ljudi vide. Ubacujete to sebi ili detetu, sa ciljem da se ne desi ništa. Čak ni nešto dobro, već samo da ostanete takvi kakvi ste bili. Taj deo je kontraindikativan za razumevanje većini ljudi", rekla je ona.

U trenucima punim neizvesnosti i strahova, "cvetaće" pogrešna mišljenja i ljudima će delovati primamljivo jer nalikuju onome što nisu - rešenjima problema.

"Mi živimo pandemiju već godinu dana, i morali smo da iz korena promenimo navike i način života. To je sve naporno. U takvim situacijama, ljudi mnogo lakše skliznu u zaverenička rešenja, ona su 'gotova', u teoriji zavere nekak uvek sve baš ide po planu", rekla je doktorantkinja psihologije na Filozofskom fakultetu i istraživačica u Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika, Milica Ninković.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Predsednica Svetske federacije naučnih novinara Milica Momčilović navodi da i mediji snose deo krivice, jer ne biraju pažljivo kome će dozvoliti da pred najširim auditorijumom iznosi svoje mišljenje o pitanju koje je važno i kompleksno, a za koje nije "potkovan".

"Pandemija je dnevna vest broj jedan od početka, razumljivo je da je potrebno popuniti program tekstovima ili sadržajima. Ali s druge strane, ne možete baš svakoga dovoditi u studio ko može da govori zaista o vakcinama. Uz dužno poštovanje svima koji imaju dobro opšte znanje i žele najbolje, ali informacija ima ima previše za običnu publiku da bi raščlanila šta je važno, bitno je koga ćete izabrati za sagovornika. Skeptični su ljudi za svašta, to je deo trenda a ne racionalno razmišljanje. Internet je doprineo, kao i mreže, koristi ih četiri milijarde ljudi širom sveta. A one su generatori većine lažnih vesti, tu ima gomila nekih informacija koje su neproverljive ali stvore eho i temu za razgovor u društvu, i onda to, eto, prođe. Čuvena je rečenica koja se uvek pojavljuje u tim razgovorima je - nisam ja sigurna", rekla je ona i navela sumanut primer holivudske glumice koja "savetuje" ljude šta da jedu protiv korona virusa.

"Gvinet Paltrou, glumica i 'lifestyle guru', promoviše kimči i kombuhu protiv korone. Kombuha, znamo manje-više da ima u svakoj radnji zdrave hrane, a kimči je azijska salata od kiselog kupusa sa tucanom paprikom. I to nije prvi put da njena firma, multimilionska, promoviše ovakve proizvode u medicinske svrhe. I čak je nekoliko nacionalnih instituta za javno zdravlje reagovalo na to, ovo povlači mnogo etičkih i moralnih problema", rekla je ona.

Naši sagovornici su i imunološkinja i lekarka opšte prakse dr Lejla Stojanović i Slobodan Bubnjević, fizičar i autor serijala "Nauka kroz priče".

"Margine" su novi serijal, u originalnoj MONDO produkciji. Istraživaće najveće tabu teme i davaće odgovore na najteža pitanja. Pogledajte sve epizode!

Možda će vas zanimati

Komentari 78

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Milutin

Moj tata je odradio radni staz u fulu 40 godina, redovno placao zdravstveno osiguranje, naradio se, napatio, naputovao, na kraju srecan sav otisao u penziju da uziva u zivotu koji mu je preostao, kada je trebao da uziva razboleo se. Ne mogu nocu da spavam a da ne pustim koju zuzu jer osecam krivicu da sam mogao da mu pomognem a nisam. Prvi put kad mu je pozlilo poslali su ga u BG u Klinicki Centar, to je bilo 3-4-5 sata posle podne, ali su ga onako jadnog i na izmaku snage, polu mrtvog i iskrvavljenog vratili isti taj dan nakon pet sati u 10 sati uvece jer nije iz BG, nije jadan imao vezu niti bilo ko od nas pa da potegne neku ezu i da mu sredi da tu ostane, vratili su ga u onu katastrofalno prljavu bolnicu u Sremskoj Mitrovici, danima su mu obecavali operaciju, svi smo imali nadu da ce operacija da se desi i da ce da se vrati u normalu, stalno smo imalinadu i nadali se da kada ga operisu da ce da mu bude bolje, operacija se nikad nije desila, sva ta agonija je trajala dva meseca, danima mu je stomak bio pun vode samo sto ne pukne, danima je trpeo taj stomak i cekao da mu ispuste tu vodu, ispustali su mu vodu tek kada vise nije mogao da izdrzi nakon tri, cetiri, pet dana. Jedne noci je prokrvario na usta, ujutru keva kad je dosla u posetu pocela je da place i da se dere i doziva sestre jer su ga ostavili tako krvavog i krvave postelje, krvavih usta, celu noc da pati i to celo jutro do posete, kora od krvi mu se stvorila na jeziku, niko od sestara ga nije obisao, promenio postelju, obrisao mu jezik, dao mu vode da ispere usta, niko! Iskrvario je isti taj dan i umro kao najveci bednik na ovoj planeti. I onda dodje nas gospodin necu da mu kazem ime i pojavi se na tv i bombarduje me izjavama kako je sve bajno i kako nam je dobro zdravstvo, da jeste dobro ali u BG i ko ima vezu da bude primljen i dobije svu paznju. ljudi moji ja ne verujem vise zdravstvu, znaci ne moze niko da me ubedi u suprotno, sve sam video, sve znam i sve mi je jasno!

Mitar

Kako to da bogate zemlje poput Engleske, Nemacke... nemaju dovoljno vakcina a jedna mala a siromasna zemlja Srbija ima 5 vrsta vakcina pa jos i za poklon drugim drzavama? Pitanje broj dva, zasto primoravanje gradjana na vakcinisanje, zar nije vakcinacija protiv korona virusa na dobrovoljnoj osnovi? I pitanje broj tri, kome se obratiti i ko ce da bude odgovoran i ko ce da placa zdravstveno osiguranje ako bilo kome u svom okruzenju ne bude dobro posle vakcinacije? Pitanje broj cetiri, gde je pobegao sezonski grip a gde pticiji grip? Pitanje broj pet, zasto nema antitela na testu nakon druge vakcine?

Sassa

Pretsedatel belorusije razgovarao sa fabrika od 5iljadi rabotnika i rekao Ne bojte se odbio sam se zna ko i I negledajte tv deluje na psiha ako ima neko da odgovori na ovo bass bi hteo

 margine vakcine drustvene mreze