Po procentu vakcinisanih protiv virusa korona, Srbija je u samom vrhu, što na prostoru Evrope, što na prostoru svetskih razmera. Odziv za vakcinacijom je relativno dobar, ali na društvenim mrežama se širi veliki broj lažnih vesti koje ometaju proces vakcinacije.
Za sada, vakcinacija nije obavezna, ali kako je juče saopštio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, razmatra se i mogućnost da ona bude obavezna.
Poseban problem zadaju takozvani antivakseri koji organizuju proteste u kojima se bune protiv mera koje su uvedene u cilju borbe protiv pandemije. Kako je istakla premijerka Ana Brnabić, one koji protestuju ne može hapsiti, ali se ljudi mogu na bolji način edukovati. Ona je istovremeno otkrila da je jedan od najvećih zagovornika protiv vakcinacie, vakcinisan.
Ipak, na ovim prostorima nije bilo zuvek tako, verovalo se državnim institucijama, a ne svakojakim objavama i opskurnim likovima sa društvenih mreže i interneta. Rezultat je naravno bio, uspešna pobeda protiv epidemije.
Tada, u proleće 1972. godine Jugoslavija se borila protiv epidemije velikih boginja. Reakcija tadašnjih vlasti bila je ekspresna. Borba je krenula odmah, od pojave prvog slučaja zaraze - hodočasnika s Kosova koji je doneo virus.
Za razliku od virusa korona koji već godinu "drma" svet, velike boginje su tada već bile poznate. Na vakicne nije bilo potrebno čekati, već je samo trebalo hitno suzbiti širenje virusa.
Iako dosta skromniji medicinski uslovi nego što su današnji, tadašnje jugoslavenske vlasti su za dva meseca vakcinisale milione svojih građana.
"Tito je bio taj koji je trebalo da odobri da javno proglasimo epidemiju i trebalo mu je tri dana da to uradi. Mi smo ljude u međuvremenu stavljali u karantin, ali im nismo smeli reći zašto", svedočio je lekar koji je učestvovao u ovoj uspešnoj borbi.
Beogradski Institut "Torlak" tada je koordinisao celi proces, ali ključnu ulogu su imali policija i vojska.
"Vojska i policija su bile angažovane da bi regulisale kretanje, jer je bilo zabranjeno kretanje svima koji nisu vakcinisani - na ulazima u gradove i izlazima iz njih su zaustavljana vozila, na perone autobuske i železničke stanice nije se moglo bez potvrde o vakcinaciji", pričao je jedan od srednjoškolaca iz tog vremena.
Tadašnji jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito odobravao je mere i poteze, ali svedočenja lekara kažu da je pohvalno što se Tito u periodu krize nije pojavljivao u javnosti.
Jugoslovenske zdravstvene vlasti tada su u samo nekoliko sedmica uspele da vakcinišu 18 miliona ljudi.
Mnogi se sećaju dobro organizovanog i besplatnog zdravstvenog sistema koji u mnogočemu nadmašuje današnji, koji je godine razvoja izgubio u ratovima 90-ih godina
Na kraju je epidemija pobeđena, a bilans je bio - 175 zaraženih i 35 smrtnih slučajeva.
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
