MONDO U KASARNI - OVAKO ĆE IZGLEDATI VOJNI ROK: Ustajanje u pola 6, kopanje, pucanje, jelovnik je sjajan, A OVO SU PLATE

Nakon najave da bi obavezni vojni rok u Srbiji mogao ponovo da bude uveden od juna sledeće godine, ekipa MONDA obišla je vojnu kasarnu "Topčider" gde se nalaze mladi vojnici koji su se prijavili za dobrovoljno sluiženje vojnog roka. 

USTAJANJE U POLA 6 I KREVET POD KONAC

Kraljevčanin Aleksandar Bošković kaže da se zajedno sa četiri drugara prijavio za služenje vojske i da su prvo bili raspoređeni u kasarni u Somboru.

"Prvih dana smo se samo navikavali da ustajemo u pola 6 ujutru i da naučimo da raspremamo krevet tako da starešine budu zadovoljne. Sada je to uvežabano i sve je pod konac. Glavna stvar je bila i da naučimo kako se obraća starešinama, jer je hijerarhija važna i mora da postoji u vojsci", kaže Aleksandar. 

Leskovčanin Nemanja Stanić kaže da su svi i njegovoj okolini bili u čudu kada je rekao da ide da služi vojsku. Odlučio da posluša sebe i nije se pokajao. 

"Ovde zaista naučiš šta je rad i disciplina. Kreće se u šest ujutru i svaki minut je isplaniran. Danima kada odajemo počast, do pola 7 ujutru smo već spremni i nalazimo se u bataljonu gde sređujemo prostorije, idemo na podizanje zastave i radimo pripreme za jutarnje smotre",objašnjava Nemanja. 

NIKAD NIJE DRŽAO PUŠKU, SADA PUZI SA PUNIM NAORUŽANJEM

Ovi momci su po 20 sati dnevno u vojnim uniformama, od toga često 12 sati stoje u mestu kada obezbeđuju zdravstvene objekte. Aleksandar priznaje da nikada pre vojske nije držao pušku niti bilo koje drugo oružje u rukama, ali da je u vojsci nučio gotovo sve o tome.

"Znam kako se puška  sklapa, rasklapa, čisti i kako se gađa u metu. Naučili smo da koristimo busole, stavove mirno i na mestu voljno. Najteže do sada mu je bilo kopanje rova i puzanje sa puškom i punim naoružanjem. Naslonjen na kolena i laktove moraš da prođeš 20 metara i to traje čitavu večnost, sve dok ne dođemo do kraja, napunimo pušku i ispalimo hitac", objašnjava Aleksandar. 

OD ČOKOLADE DO VOJNIČKOG PASULJA

Pravila su takva da imaju oko tri izlaska nedeljno, dok se subotom do 21 i 30 vraćaju u kasarnu. Što ste bolji vojnik, imate više izlazaka i to dođe kao nagrada, pa je zato "slatko".

"To nam ne smeta jer, da možete da izađete kad hoćete, to se ne bi zvala vojska. Svaki dan po pola sata ili sat vremena možemo da imamo posetu. Imamo dva sata odmora i to je jedino vreme kada koristimo mobilne telefone, jer se za to inače nema vremena. Hrana je odlična, za ručak najčešće imamo domaća jela, ali i pljeskavice, pomfrit, čokladu. Naravno, vojnički pasulj je nezaobilazan. Nikada nismo gladni, ali jesmo umorni", kaže Nemanja. 

JEDEMO ISTI HLEB I NAS 11 SPAVA U JEDNOJ SOBI, TO JE PRIJATELJSTVO

Iako ih je čak 11 u jednoj sobi, kažu da to nije ništa, jer ih je u Somboru bilo po 22 u istoj spavaonci. Ipak, navikli su se na to.

"Zbog svega toga, to je posebno prijateljstvo. Sa svojim drugovima sve zajedno prolazimo, jedemo isti hleb i takvo prijateljstvo je neraskidivo. Smatram da svako treba da odsluži vojni rok, kao što su radili naši preci i da ponovni vojni rok mora da se uvede, jer donosi mnogo toga dobrog. Lepo je i kada osetite poštovanje ljudi na ulici i kada deca prilaze da se slikaju. Razmatram da nakon služenja vojnog roka ostanem da radim pri vojsci, a glavna želja mi je da kao vojnik protivpožarac radim u Lađevcima", kaže Aleksandar za MONDO.

DOBIJAJU DO 34.000 MESEČNO

Prema njegovom mišljenju, nema ništa sporno u tome da se vojnicima koji služe obavezni vojni rok plaća u određenom iznosu i da postoje nekakave sankcije za one koji ga odbiju, a nisu se pozvali na prigovor savesti.

"Dok služe vojsku, vojnici u početku dobijaju 13.500 dinara mesečno, a kasnije to može doći i do 34.000 dinara. Taj novac nam uvek znači i naravno da je potreban. Imamo adekvatnu zdravstvenu zaštitu, ako nam je potrebna zdravstvena pomoć, lečimo se na Vojnomedicinskoj akademiji. Osim toga, postoje prednosti pri zapošljavanju na mnogim pozicijama gde se traže obuke koje mi prolazimo u vojsci", objašnjavaju ovi mladi momci. 

KOMANDIR PAVLOVIĆ: OD TEŠKIH PRIČA, DO SMEHA I ANEGDOTA

Komandir voda u četi za počasti kapetan Aleksandar Pavlović (31) kaže za MONDO da smatra da u vojsci ne vlada takva strogost kako mnogi pretpostavljaju i da bi bili iznenađeni pozitivnim stvarima.

"U vojsci sam još od završene akademije i za to vreme bilo je svakakvih doživljaja. Dolaze vojnici sa najrazličijim životnim pričama, od kojih su mnoge vrlo teške. Ima tu dosta anegdota, smeha, ljubavnih problema, odlazaka na drugi deo Srbije kako bi se videli sa devojkama. Najbolje je to što je to zaista prijateljstvo koje traje i to će oni tek videti tek kada završe vojni rok, kada krenu jedni drugima da nedostaju. Kada bi se vratio vojni rok, jedinice bi oživele i mladi bi mnogo toga naučili i dobili, što im kasnije treba u životu", objašnjava komandant Pavlović.