Stručnjaci za MONDO otkrivaju kako žrtve seksualnog nasilja mogu da prijave počinioce, ali i koje su stvari u našem društvu koje ih koče da to učine.
"Svet više nije sigurno mesto. Klijentkinje koje su dolazile kod mene su neretko govorile da su na neki način bile osobe koje su direktno ili indirektno preživele neki vid seksualnog zlostavljanja", rekla je u emisiji MARGINE Sanja Živković, psihoterapeutkinja, govoreći o seksualnom nasilju.
Ona kaže da je važno da se napomene da se i samo prisustvo seksualnom uznemiravanju veoma odražava na nas.
"Godine 2018. je rađeno jedno veliko istraživanje u kome je učestvovalo oko 750 žena. Veliki procenat žena koje su pretrpele bilo kakav vid seksualnog uznemiravanja - da li je to bilo od strane vršnjaka ili je bilo na nivou pogleda koji drugo traje, su imale ozbiljan problem sa anksioznošću", kaže Živković.
Ističe kako smo mi na ovim prostorima vaspitavani da treba biti pristojan, pametniji popušta, skloni se, nemoj previše da se opireš.
"Tako da nije čudno da kad prolazite pored grupe momaka čujete dobacivanje. To je nešto što se prihvata po principu - treba da ti imponuje jer si primećena", ističe Živković.
Iva Parađanin, koja vodi feministički podkast "Tampon zona" kaže da je medijska slika žena katastrofalna.
"Mediji su jako uticajni, ovde se često dešava da se žene okrivljuju za nasilje koje se dešava, da se otkrivaju detalji o zločinima, čačka se po intimi žrtve. Što može biti sve opasno po samu žrtvu", ističe Parađanin.
Napominje da je izlazak u javnost Marije Lukić, glumica Milene Radulović i Ive Ilinčić ohrabrilo žene da progovore, da budu besne i da budu ljute. Da kod nas kod nas još uvek postoji strah kod žrtve da prijavi seksualnog napasnika, smatra Bojana Dragović, inspektorka na odeljenju za krvne seksualne delikte.
"Žrtva je u strahu da će btii osuđena od strane svoje okoline, svoje porodice, da joj niko neće verovati. Što je velika greška”, kaže Dragović.
Ona kaže da institucije rade svoj posao kao što su i ranije radile ali napominje da se mora poraditi na svesti žena.
"Žrtvama seksualnih napada treba poručiti da nisu same u ovome i da je bitno da seksualnog prestupnika prijave što pre. Time će i nama olakšati posao kako bi imali validne materijalne dokaze", kaže Dragović.
Naglašava da žrtva seksualnog nasilja može prijaviti napad u bilo kojoj policijskoj stanici u Beogradu ili dolaskom u samo sedište Policijske uprave za grad Beograd gde senalazi i odeljenje za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata. Govoreći o lažnim prijavama isnpektorka Dragović kaže:
"Lažne prijave postoje i to ne u malom broju. Želela bih da znaju svi da je to krivično delo. Zbog tih lažnih prijava ljudi prosto ne veruju žrtvama koje su zaista doživeli seksualno nasilje."
Prema rečima advokatice i članice YUCOM-a Milene Vasić žene su odlučile da više ne ćute.
"Njima je potrebna pravda, ali ne samo sudska pravda. Već prilika da one mogu da ispričaju svoju priču. Ono što je kuriozitet našeg pravnog sistema je to što mi nemamo uopšte definiciju žrtve. Ako se u nekim krivičnim delima i pominje pojam žrtve mi zapravo imamo pojam oštećenog", ističe Vasić.
Inače, napominje ona, rok zastarelosti za krivično delo silovanje je 15 godina dok je za polno uznemiravanje dve godine.
"Margine" su novi serijal, u originalnoj MONDO produkciji. Istraživaće najveće tabu teme i davaće odgovore na najteža pitanja. Pogledajte sve epizode!
