Međunarodni dan pismenosti, 8. septembar, Srbija dočekuje sa više od 1,3 miliona nepismenih ili ljudi koji nemaju završenu osnovnu školu, dok se u svetu taj broj procenjuje na više od 862 miliona.
Međunarodni dan pismenosti, 8. septembar, Srbija dočekuje sa više od 1,3 miliona nepismenih ili ljudi koji nemaju završenu osnovnu školu, dok se u svetu taj broj procenjuje na više od 862 miliona.
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu - UNESKO, proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti još 1967. u cilju da se svake godine, bar na taj datum, istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini.
Generalna skupština UN je proglasila 10 godina pismenosti za period 2003-2012, a prema podacima UNESKO i drugih međunarodnih organizaacija, poput Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupnog broja nepismenih u svetu, dve trećine su žene, a 113 miliona deca - na kojima je budućnost sveta.
Podaci UNESKO-a iz 2006. godine govore da 75 odsto nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, gde ženska deca uopšte ne idu u školu, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje.
Prema podacima OECD-a, u razvijenim zemljama najveći broj stanovnika ima srednju školsku spremu (od 47 odsto u SAD, do 61 odsto u Austriji).
Obrazovanje, odnosno puna pismenost odraslog stanovništva, i sada je i u razvijenim zemljama jedna od osnovnih tema jer globalizacija svetske ekonomije zahteva pismene radnike, odnosno preovlađujući je broj radnih mesta koji traže dobro obučenu i obrazovanu radnu snagu.
U Srbiji je među obrazovanim najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana.
Do polovine prošlog veka koncept pismenosti podrazumevao je elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, a to znači osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja.
Od 1964. razvija se novi pristup, odnosno funkcionalno opismenjavanje i pismenost, a osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.
Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se definiše kao prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u razlicitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata i dr).
U najnovijem istraživanju Projekta IALS-a obuhvaćeno je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanada, Nemačka, Holandija, Švedska i Švajcarska.
Ustanovljeno je, na primer, da najviši nivo pismenosti imaju Švajcarci - 35 odsto, a da za njima slede Amerikanci sa 20 odsto. A po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.
Krajem 20. i početkom 21. veka na svetsku scenu "stupa" takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje, eksplozija novih formi komunikacija u vrlo kratkom vremenskom periodu.
Tu prednjači razvoj onoga što se naziva "Mas self komunikejšn" (MSC), odnosno masovna individualna komunikacija. Tehnički gledano, MSC je Internet, ali isto tako i svet komunikacije mobilnim telefonima.
(Tanjug, foto Guliver/Getty Images)
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu - UNESKO, proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti još 1967. u cilju da se svake godine, bar na taj datum, istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini.
Generalna skupština UN je proglasila 10 godina pismenosti za period 2003-2012, a prema podacima UNESKO i drugih međunarodnih organizaacija, poput Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupnog broja nepismenih u svetu, dve trećine su žene, a 113 miliona deca - na kojima je budućnost sveta.
Podaci UNESKO-a iz 2006. godine govore da 75 odsto nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, gde ženska deca uopšte ne idu u školu, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje.
Prema podacima OECD-a, u razvijenim zemljama najveći broj stanovnika ima srednju školsku spremu (od 47 odsto u SAD, do 61 odsto u Austriji).
Obrazovanje, odnosno puna pismenost odraslog stanovništva, i sada je i u razvijenim zemljama jedna od osnovnih tema jer globalizacija svetske ekonomije zahteva pismene radnike, odnosno preovlađujući je broj radnih mesta koji traže dobro obučenu i obrazovanu radnu snagu.
U Srbiji je među obrazovanim najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana.
Do polovine prošlog veka koncept pismenosti podrazumevao je elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, a to znači osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja.
Od 1964. razvija se novi pristup, odnosno funkcionalno opismenjavanje i pismenost, a osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.
Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se definiše kao prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u razlicitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata i dr).
U najnovijem istraživanju Projekta IALS-a obuhvaćeno je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanada, Nemačka, Holandija, Švedska i Švajcarska.
Ustanovljeno je, na primer, da najviši nivo pismenosti imaju Švajcarci - 35 odsto, a da za njima slede Amerikanci sa 20 odsto. A po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.
Krajem 20. i početkom 21. veka na svetsku scenu "stupa" takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje, eksplozija novih formi komunikacija u vrlo kratkom vremenskom periodu.
Tu prednjači razvoj onoga što se naziva "Mas self komunikejšn" (MSC), odnosno masovna individualna komunikacija. Tehnički gledano, MSC je Internet, ali isto tako i svet komunikacije mobilnim telefonima.
(Tanjug, foto Guliver/Getty Images)
