• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

AKO PRIMETITE OVO NA TELU, IDITE KOD LEKARA! Dr Jevrić otkriva SVE O KANCERU - Uzroci, simptomi, LEČENJE, prognoze...

“Borba sa kancerom i dalje traje ali smo na dobrom putu.”

 Izvor: MONDO/Petar Latinović/Profimedia

Jedan od najcenjenijih hirurga na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu Ass dr Marko Jevrić u ekskluzivnom intervjuu za MONDO govori sve što bi trebalo da znate o kanceru a niste imali koga da pitate.

U njegovoj zvaničnoj biografiji stoji da je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Nišu 2003. sa prosečnom ocenom 9,62.

Tokom studija bio je stipendista ambasade kraljevine Norveške. Bavi se hirurškim lečenjem raka dojke, raka štitaste žlezde, melanoma i sarkoma. Pacijenti posebno hvale njegovu posvećenost radu i brigu za svakog od njih.

Razgovor smo vodili na Institutu gde je zaposlen od 2005. godine.

Možda će vas zanimati

 Za početak nam je razjasnio ima li istine da su rizici od sunčanja danas veći nego ranije.

“Godinama dolazi do promena na ozonskom omotaču a štetnost UV zraka je veća nego pre 30 godina. Posebno se ne preporučuje sunčanje u periodu od 10 do 16 časova. Izlaganje prekomerno suncu nije dobro, pogotovu nije poželjno da izgorite. Koža je najveći organ u telu koji pamti svaku povredu, svaku traumu. A opekotina je ogromna trauma koja može da posle 10 ili 20 godina dovede do rizika od stvaranja kancera kože”, počinje priču dr Jevrić.

Govoreći o zaštitnim faktorima on kaže da treba izabrati preparate za lokalnu primenu sa sposobnošću apsorpcije UV zraka.

“Svakako se savetuje da se na izloženim delovima tela kao što su glava, poglavina, ekstremiteti, šake, koriste kreme sa visokim zaštitnim faktorom. Makar od 50. I ja sam koristim taj faktor. A za one delove tela koji nisu toliko izloženi ili su prekriveni odećom može slobodno i neki manji zaštitni faktor”, rekao je dr Jevrić.

Savetuje da kada duže vreme provodimo na suncu po nekoliko puta nanosimo kremu sa zaštitnim faktorom.

Jedna od važnih tema koja se nadovezuje na prethodnu je priča o mladežima. Koliko je rizično povrediti mladež, kakve promene su opasne, da li treba uklanjati mladeže?

“Sami mladeži po sebi nose određeni rizik. Osobe koje imaju po telu mnogo mladeža su u višestruko većem riziku da dobiju melanom u odnosu na druge ljude. Mladeži posebno oni koji se nalaze na poglavini, koje mi ne vidimo a stalno su izloženi suncu su u ruziku da pređu u nešto maligno. Melanom, najagresivniji kancer kože, u 30 odsto slučajeva nastaje na već postojećem mladežu. I to nije malo. U 70 odsto slučajeva melanom nastaje na zdravoj koži”, kaže dr Jevrić i ističe da sunčevo zračenje, a pogotovu solarijum, ima uticaj na nastanak melanoma.

Možda će vas zanimati

 A kad smo kod solarijuma – da li ga zaista treba izbegavati?

“Naravno. Solarijum apsolutno treba izbegavati. Imate u svetu ograničenja gde je maloletnim licima zabranjeno korišćenje solarijuma. U nekim zemljama upotreba solarijama je potpuno zabranjena. Imamo studije koje pokazuju da prekomerno, dugogodišnje izlaganje UV zracima može dovesti ne samo do melanoma već i do drugih kancera kože. Apsolutno izbegavajte solarijum. Dokazano je štetan”, izričit je dr Jevrić.

Govoreći o prognozi i toku bolesti, kada je melanom u pitanju, dr Jevrić kaže da na to ne utiče način kako je melanom nastao, već su mnogo bitniji neki drugi faktori.

“Sama prognoza bolesti zavisi od stadijuma bolesti. Posebno od toga kakav je melanom – da li je tanak ili debeo, da li ima ili nema ulceraciju, da li se proširio na limfne žlezde. Ono što treba da nas upozori da bi trebalo da odemo kod lekara je kada se naglo promeni oblik mladeža, kada ivice mladeža postaju nejasne prema zdravoj koži. Takođe kada u sklopu jednog mladeža imamo polja hiperpigmentacije ili depigmentacije. Svaki mladež iznad 6-7 milimetara zavređuje određenu kliničku pažnju. Ako mladež prokrvari, ako vlaži, ako su pored njega uvećani limfni čvorovi trebalo bi otići kod lekara”, kaže dr Jevrić.

Ono što kod mnogih izaziva strah je povreda mladeža, i zato smo pitali dr Jevrića da li je svaka povreda mladeža znak za paniku i hitan odlazak lekaru?

Možda će vas zanimati

“Treba otići kod lekara ali nema mesta panici. Sama povreda neće dovesti do toga da dođe do neke maligne transformacije. Ljudi se uglavnom uspaniče i pomisle da će dobiti kancer. Ako povredite mladež trebalo bi da se javite lekaru da se taj mladež hirurški u lokalnoj anesteziji ukloni. Naravno taj mladež se svakako šalje na patohistološku analizu da bi znali da li je on zloćudan ili dobroćudan. Ali sama povreda nije faktor rizika”, kaže dr Jevrić i napominje da ukoliko imamo neki mladež koji često povređujemo trebalo bi ga hirurški odstraniti.

Da li je melanom izlečiv?

“Ako se pacijent javi na vreme, ako je melanom tanak i ako nije probio bazalnu membranu, može se jednom običnom hirurškom intervencijom nekome spasiti život. Dakle, ako ga uhvatimo na vreme, pacijent je posle jedne intervencije izlečen. Ali ako se pacijent nije javio na vreme, ako je u pitanju bolest koja je uznapredovala, prognoza je lošija a preživljavanje manje. Imamo sreće da su se u poslednjih nekoliko godina uvele mnoge savremene terapije u lečenju melanoma”, rekao je dr Jevrić.

Objašnjava nam kako se melanom prvo širi površinski, ali onda u jednom trenutku kreće da raste vertikalno. Dakle u dubinu.

“E to ne valja. I što se duže čeka mogućnost za metastaziranje je mnogo veća”, rekao je dr Jevrić.

Značajan deo svog rada dr Jevrić je posvetio i hirurgiji kancera dojke. On ističe da je poslednjih godina primetan porast broja obolelih od malignih bolesti u Srbiji.

“Moj utisak je i da se, konkretno baš za kancer dojke, starosna granica smanjila. Ali svuda u svetu je tako”, kaže dr Jevrić.

On napominje da je prema podacima “Global Cancer Observatory” u Srbiji od kancera 2020. preminulo 28.107 ljudi.

Možda će vas zanimati

O preventivnim pregledima se dosta govori ali nije na odmet naglasiti još jednom šta skrining podrazumeva. Skrining podrazumena primenu nekog pregleda ili testa kod osoba bez simptoma u cilju što ranijeg otkrivanja odredjene bolesti.

“Skrining kod karcinoma dojke podrazumeva mamografiju uz obavezan klinički pregled lekara. Nekada je neophodan i pregled ultrazvukom pa i magnetnom rezonancom. Mamografija se radi nakon 45. godine života . Tada ona ima najviše smisla i dijagnostička vrednost mamografije je tada najveća. Najnezgodnija dijagnostička grupa za radiologe i nas kliničare su mlađe žene odnosno one između 30. i 40. godine života. Tada je tkivo dojki gusto, mamografija je teška za interpretaciju, teško je bilo šta videti na njoj. Ultrazvuk je takođe ograničen, tako da kod njih moramo da uradimo sve dijagnostičke metode”, kaže dr Jevrić.

Ističe da posebno treba da se kontrolišu oni koji imaju porodično opterećenje što podrazumeva da su im majka ili baka bolovale od karcinoma dojke ili imaju neke promene u dojkama poput fibroadenoma.

“Dakle potrebno je da se kontrolišu jednom godišnje kod lekara, a jednom mesečno da urade samopregled”, ističe dr Jevrić.

Mnogi ljudi se u Srbiji plaše ne samo dijagnoze već i samog pregleda. I dok jedni misle da je pregled bolan, drugi se plaše da im on ne “pogorša stanje”. Zbog toga kada se pacijentima pomene da treba da urade biospiju, mnogi od njih zaziru od straha. A nema razloga.

“Bilo gde u svetu, pa i kod nas, svaka promena u dojci se prvo bioptira. Ja sam bio u Japanu na edukaciji i tamo se niko ne operiše ako nema dokazanu dijagnozu karcinoma dojke. Nema studije koja govori o tome da biopsija nosi rizik od rasejavanja bolesti. Kod nas pacijenti koji se operišu u preko 90 odsto slučajeva već imaju dokazan karcinom dojke. Što znači da su oni pre operacije već uradili biopsiju tako da znamo i sa kojim tipom tumora se suočavamo”, kaže dr Jevrić i dodaje:

“I ta prča da je nešto bilo benigno a onda je postalo maligno zbog biopsije takođe ne stoji. Isto je i sa povredama dojki. Dosta žena dođe i kaže kako je njoj sve počelo od onda kada je udarila dojku. Možda se nisu pregledali pa ih je trauma naterala da se jave na pregled, ali sama trauma tj povreda dojke nije rizik od nastanka karcinoma.”

Možda će vas zanimati

 A, može li čovek da uradi nešto što je do njega kako bi rizik za nastajanje kancera sveo na minimum.

“Može naravno. Nek izbegava alkohol, cigarete, neka bude umeren u hrani. Fizička aktivnost je veoma bitna. Rizik nikada nećemo svesti na nulu ali možemo dosta da ga smanjimo”, kaže dr Jevrić.

Koliki je strah od kancera, vidi se po tome što mnogi imaju i strah da prođu pored Instituta za onkologiju o čemu je svojevremeno pričao i nekadašnji direktor ove ustanove prof. dr Radan Džodić. To je on tada nazvao pravim primerom atavizma.

“Nažalost toga ima u našem narodu. Strah je kod nekih toliki da neće da dođu kod mene ovde na Instutut, nego me traže po nekim privatnim ordinacijama gde sam konsultatnt jer se plaše da dođu ovde. Ne znam zašto je to tako. Većina pacijenata koja dođe na Institut ima samo reči hvale kako za doktore, tako i za medicinske sestre i ostalo osoblje. Mislim da svi ovde radimo dobar posao. Ali taj atavizam je teško promeniti kod ljudi”, ističe dr Jevrić.

A kako je kancer postao "ona" bolest, kojoj čak mnogi ne smeju da pomenu ni ime?

“U pitanju je strah. Radi se o ozbiljnoj bolesti koja se nije nekada tako uspešno lečila kao danas. Nije bilo toliko terapijskih opcija kao danas. Ali strah je ostao”, kaže dr Jevrić i posebno ističe da ga lično nervira kada se ljudima koji propagiraju kojekakva lečenja kancera sodom bikarbonom i sličnim, daje toliki prostor u medijima ističući da je to štetno najpre za pacijente.

Kada govorimo o kanceru, koliko je on danas kao bolest poznat lekarima?

“Ono što se otkrilo u poslednjih 10 godina je neverovatno. Mnogo je učinjeno na polju bazičnih istraživanja. Ipak ne znamo sve do kraja. Osnova lečenja karcinoma je pre svega hirurgija, posebno kada se pacijent javio na vreme. Dobra hirurgija nema alternativu. Procenat benefita od hirurgije konkretno za kancer dojke je preko 80 odsto. Sve ostalo, radioterapija, hormonska i biološka terapija , hemioterapija, je dodatak lečenju. Svakako da radioterapija, hemioterapija imaju svoju značajnu ulogu u tome da se smanji mogućnost da se bolest vrati, ali mislim da hirurgija svakako drži primat”, ističe dr Jevrić.

Možda će vas zanimati

 Ako je strah da se ne dobije kancer na prvom mestu, onda je bojazan da se bolest ne vrati na drugom mestu. Pitali smo dr Jevrića da nam objasni šta znači petogodišnje preživljavanje o kome se toliko piše i govori.

Svaki kancer ima neku svoju stopu preživljavanja. To znači da ako imamo 100 pacijenata u istom stadijumu bolesti, a npr. stopa preživljavanja je 80 odsto, onda to znači da će 80 odsto preživeti prvih pet godina, a 20 odsto neće. Ja ne volim tom vrstom statistike da se bavim pred pacijentima jer to nekad zvuči obeshrabrujuće. Uglavnom govorim generalno o rizicima. A rizik kod svake maligne bolesti postoji. Uvek kažem da rizik od povratka bolesti nikada neće biti nula. I zato su neophodne redovne kontrole. Da je rizik nula, one ne bi imale smisao”, kaže dr Jevrić.

Priče o tome kako se mlad organizam lakše izbori sa bolešću, nije uvek sto posto tačna, barem kada je kancer u pitanju.

Dr Marko Jevrić
Dr Marko Jevrić
Izvor: MONDO - Petar Latinović

“Kada govorimo o melanomu, zbog imunološkog sistema je bolje ako ste mlađa osoba jer ishod lečenja može biti bolji. Ali kada je kancer dojke u pitanju, posebno onaj koji je hormonski zavistan, tu godine ne idu u prilog, i klinička slika je malo komplikovanija kod mlađih pacijentkinja”, kaže dr Jevrić.

I za kraj ga pitamo šta znači biti dobar hirurg.

“Dobar hirurg je onaj koji zna dobro svoj posao ali ima i dobar odnos prema pacijentu. Kako se ophoditi prema pacijentima nema u udžbenicima ali to ipak može da se nauči. Taj odnos mnogo zavisi od kućnog vaspitanja, od urođene empatije, a neke stvari možete naučiti i od starijih mentora”, kaže dr Jevrić.

Ističe da poverenje koje lekari ulivaju pacijentima je jako bitno.

“To vidim po mojim pacijentima koji dođu uplakani a onda bez suza izađu iz ambulante. Nije uvek lako pacijentima reći istinu o njihovom zdravstvenom stanju. Posebno onim osetljivijim pacijentima. Ali oni moraju da znaju istinu o svojoj bolesti. Zato uvek nađem način kako da pacijentu objasnim ozbiljnost njegove bolesti”, kaže dr Jevrić i dodaje:

“Borba sa kancerom i dalje traje ali smo na dobrom putu.”

(MONDO/Petar Latinović)

Pročitajte i ovo

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 24

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Бојан

Желим да се захвалим Др Јеврићу,јер је један од ретких уз покојног Проф. Џодића умео да посаветује и упути коју реч утехе пацијентима којима се трајање живота мери данима. Човек- људина, пре свега, а онда лекар и стручњак. Браво докторе, заслужујете хвалоспеве доле написане.

Ajduk Rajković

Slažem se sa ovim doktorom. Al kako sad objasniti našim devojkama i ženama da je solarijum štetan?! Pogotovo mi nisu jasne devojke koje pred sam odlazak na more moraju prvo do solarijuma jer ih je sramota otići bele kože na more.

Aja

Hocemo jos ovakvih intervjua.Bravo za izbor sagovornika i sjajna pitanja novinara.Pitao je ono sto sve nas zanima, a nismo bili u prilici da pitamo.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU