To, između ostalog, pokazuje analiza procene finansijskih efekata mogućeg gašenja TE Pljevlja koju su uradile stručne službe EPCG, piše Dan.

Oni su razmatrali dva scenarija. Po jednom bi gašenje TE Pljevlja ili prestanak rada od juna ove, do juna naredne, EPCG koštalo 155 miliona, a po drugom, prestanak rada, od juna do decembra 2022. godine, koštao bi 234 miliona eura.

Izvršni direktor EPCG Nikola Rovčanin Danu je rekao da su u slučaju prestanka rada TE, te uvoza potrebne količine električne energije za celokupan konzum Crne Gore razmotrena dva scenarija, te da su u proceni uzete u obzir planirane mesečne proizvodnje iz bilansa električne energije, te planirana godišnja proizvodnja TE od 1.317 gigavat-sati (GWh) uz trenutne cene takozvane band energije sa Hudeks berze u Mađarskoj.

Na cene nisu dodati troškovi prekograničnih kapaciteta koji iznose u proseku pet eura po megavat-satu. Analize su rađene na osnovu podataka o isporuci struje u 2021. godini.

Prvi scenario jeste da TE „Pljevlja“ ne radi 12 meseci u periodu jun 2021 jun 2022. godine. Ukupna cena električne energije, koju bi trebalo kupiti po trenutnim cenama na Hudeks berzi, iznosila bi 109,4 miliona eura. U tom periodu iznos dodatnih fiksnih troškova i odliv novca za TE „Pljevlja“, iako ne proizvodi električnu energiju, iznosio bi oko 46 miliona eura.

Drugi scenario da TE „Pljevlja“ ne radi 18 mjeseci u periodu jun 2021- decembar 2022. godine. Ukupna cena električne energije, koju bi trebalo kupiti u pomenutom periodu, po trenutnim cenama na Hudeks berzi vredela bi 160,1 miliona eura, uz iznos fiksnih troškova za termoelektranu koja ne radi od oko 73.7 miliona eura.

“Razlog porasta cena od decembra 2020. godine se odnosi na konstantan rast cena za dozvole emisija C02. U ovom trenutku nije moguće sagledati kako će se ova cena kretati do kraja 2022. godine, jer su studije renomiranih kuća ovu situaciju predvidele tek 2035. godine. Dakle, sa jedne strane imate ekološku rekonstukciju TE „Pljevlja“ od 54 miliona eura koja će zadovoljiti standare strogih evropskih ekoloških direktiva i mogući rad do 30 godina, a sa druge, vrednost sredstava u navedena dva scenarija, i to godišnje”, rekao je Rovčanin.

Polazeći od naznačene analize, kako je rekao, dalja obustava rada TE „Pljevlja” nakon okončanja redovnog godišnjeg remonta, odnosno propuštanje stavljanja u pogon TE „Pljevlja“, za posledicu bi imalo nelikvidnost ne samo EPCG, kao privrednog društva u većinskom državnom vlasništvu, već i svih povezanih pravnih lica u energetskom sektoru: Crnogorskog elektrodistributivnog sistema, Rudnika uglja, Crnogorskog operatora tržišta električne energije i drugih lica posredno povezanih sa energetskim sektorom, što bi moglo dovesti do ekonomskog i socio-ekonomskog kolapsa u Crnoj Gori.

“Jedna od posledica negativnih rezultata poslovanja EPCG grupe podrazumevala bi nemogućnost isplate dividende akcionarima, odnosno državi, izvršenje poreskih i drugih obaveza EPCG grupe prema državi bilo bi dovedeno u pitanje, a što bi se sve neminovno negativno odrazilo na realizaciju prihodovane strane budžeta, ali i zaustavljanje svih započetih investicionioh aktivnosti”, navodi Rovčanin.

Sa druge strane, EPCG grupa bi eventualnom daljom obustavom rada postrojenja TE „Pljevlja“ bila prinuđena da preduzme odgovarajuće zakonske mere u cilju optimizacije broja zaposlenih, što bi u daljem toku prouzrokovalo neposredno ili posredno obavezu države da kroz odgovarajuće socijalne programe izdvoji značajna finansijska sredstva.

“Takođe, kompletan repro lanac osetio bi negativne efekte, kao i firme koje su angažovane za vršenje usluga za potrebe EPCG, odnosno isporuke materijala”, pojasnio je Rovčanin.

Zaključio je da sve ukazuje da trenutno ne postoji alternativa ni za građane ni za kompaniju, ni za državu, jer je jasna važnost rada Termoelektrane.

“Zbog svega navedenog smo opredeljeni da se završi projekat ekološke rekonstrukcije kako bi TE ispunila sve međunarodne standarde u zaštiti životne sredine”, poručio je Rovčanin.