CRKVA SLAVI PRVOG SRPSKOG SVECA: Danas je Sveti Jovan Vladimir, spas nad njegovim moštima traže i Albanci | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

CRKVA SLAVI PRVOG SRPSKOG SVECA: Danas je Sveti Jovan Vladimir, spas nad njegovim moštima traže i Albanci

Autor Lana Stošić
Autor Lana Stošić

Crkva i vernici slave danas svetog mučenika Jovana Vladimira.

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

Ovaj sveti i slavni srpski kralj zrastao je iz "carskog korena" koji je vladao u srpskim kneževinama Zahumlju i Prevali.

Njegov deda zvao se Hvalimir i imao je tri sina: Petrislava, Dragimira i Miroslava.

Petrislav je primio na upravu Zetu (Duklju), Dragimir Travuniju (Trebinje) i Hlevnu (Hum), a Miroslav Podgorje.

Miroslav nije imao dece i njegova država je došla u vlast Petrislavu koji za naslednika imao sina Vladimira.

Blaženi Vladimir od detinjstva je bio ispunjen duhovnim darovima – bio je krotak, smiren, ćutljiv, bogobojazan i čist životom, prezirući sve privlačnosti zemlje.

Kako je za njega rekao vizantijski istoričar Kedrin, on je bio “čovek pravičan i miroljubiv i pun vrlina”. 

Možda će vas zanimati

On je marljivo izučio i Sveto pismo, i bio veoma milosrdan prema bednima i siromašnima.

Znanjem Svetoga pisma i milosrđem uspeo je da mnoge bogumile i druge jeretike povrati pravoslavnoj veri.

On, iako car na zemlji i moćni vladar, bio je krotki sluga Hrista i Carstva Božjeg.

Sve do današnjeg doba mnogi vernici hodočaste do njegovih moštiju naročito za njegov praznik.

Sveti Jovan Vladimir se smatra nebeskim zaštitnikom grada Bara. Na ikonama se obično predstavlja kao kralj u vladarskom ruhu sa krunom na glavi, sa svojom odsečenom glavom u levoj i krstom u desnoj ruci. Njegovim zadužbinama smatraju se, pored Crkve Bogorodice Krajinske, gde je sahranjen, manastir Svetog Jovana u Elbasanu, manastiri Sveti Jovan Bigorski u zapadnoj Makedoniji, Ardenica u Albaniji, Sveti Neum na Ohridskom jezeru i Crkva Svetog Vladimira u Ulcinju.

Krst od tisovog drveta na kome se Vladislav krivo zakleo, a koji je Jovan Vladimir imao u rukama kad je pogubljen, tradicionalno se čuva u porodici Andrović iz Veljih Mikulića kod Bara.

Sredinom 16. veka prenet je u Veneciju i okovan srebrom, a onda vraćen u Mikuliće. Na putu za Veneciju i nazad čuvala ga je velika pratnja. Svake godine na Trojičin dan iznosi se pred litijom na vrh planine Rumije. Na ovim svečanostima učestvovali su i pravoslavci i katolici i muslimani sve dok u leto 2005. mitropolit Amfilohije nije postavio metalnu crkvu.

Zato što su mu mošti bile izvan granica srpske države kult Svetog Jovana Vladimira nije bio mnogo prisutan kod Srba u srednjem veku.

U "Službi Svetog Vladimira" koju su na početku 19. veka štampali neki hilandarski monasi ističe se njegova sličnost sa Svetim Jovanom Krstiteljem - isto ime i način stradanja.

Od ovog svetitelja spas traže i Albanci.

Za njega se kaže da je "slovenski i albanski štit" i da je izrastao od Slovena i srpskog roda i da je albanski sveti. 

Pročitajte i ovo

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Duklja

Crnogorski svetac.

Шивачи шију, а кројачи кроје

Свети оче Јоване моли Бога за наш српски род.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU