Na tromeđi sa Albanijom i Crnom Gorom, na nepreglednom Pešteru, sa koga je svako ko je mogao već odavno otišao, živi i ponosno radi vredna porodica Kurtagić.
Otac i majka imaju devetoro dece - osam sinova i jednu kćerku. Četvorica su ostala na porodičnom imanju i uspešno se bave ovčarstvom. Ovde su i formirali porodice pa se u njihovom dvorištu igra deset mališana dok na livadama pase najveće stado na Balkanu.
"U ovo doba godine imamo više od hiljadu grla, nikada nismo uspeli sve da ih prebrojimo, a kad otopli i krenu da se jagnje taj broj prelazi i dve hiljade. Teško je toliki broj držati u jednom toru pa su nam raspoređeni na nekoliko mesta. U toku zime ovde nije nimalo naivno pa je potrebno dobar deo hrane da obezbedimo. Imamo tu sreću što seno ne kupujemo. Imamo i sve potrebne mašine, a radnu snagu ne plaćamo jer smo mnogočlana porodica, jedino što kupujemo su žitarice", kazao je Šefket Kurtagić.
Vredni stočari nisu se pokajali u nameri da naprave veliku farmu i svoju čeljad na taj način prehrane. Njihovo stado prvobitno je brojalo oko 150 ovaca, a širilo se iz godine i godinu i dostiglo ovu neverovatnu brojku. Pešter je nepristupačan teren, pa su se mnogo mučili, ali na kraju su uz veliki trud i prvenstveno slogu u tome uspeli.
"Sagradili smo veliki tor gde može stati trećina grla i radimo na tome da još proširimo. Voda nam je bila veliki problem, ali uspeli smo da je dovedemo do našeg domaćinstava. Gradimo senjak u kom ćemo hranu držati preko zime i tako olakšati posao. Prilazni put do kuće nam je veoma loš i to nam je sledeći cilj. Nastojaćemo da izgradimo novi i bolji, a nadamo se da će i lokalna samouprava imati sluha za naše potrebe", rekao je Saladin.
Njihovi verni prijatelji i čuvari stada na nepreglednim ravnicama su i pastirski psi kangali. Da njih nema ne bi mogli da sačuvaju svoje ovce na surovom Pešteru.
SA PEŠTERA JE POBEGAO KO JE STIGAO, ALI NE I ONI! Srpska porodica ostala verna korenima, imaju najveće stado NA BALKANU
"Bez njih smo kao bez očiju, treba sačuvati stado od predatora i divljih zveri, koji ovde svakodnevno šetaju. Imamo odrasle kangale koji su se nekoliko puta hvatali u koštac sa vukovima i sa medvedima. Uvek su izašli kao pobednici. Kod nas vam je ovde jedan kangal na jednog vuka", sa osmehom priča Saladin.
Proizvodi koji se dobijaju od ovih sjeničkih ovaca nemaju granicu.
Prodaja ide "kao alva", a najviše se traže čist sir, mleko i kajmak. To su najjači aduti ovih stočara koji vredno rade na tromeđi tri države. Za ove proizvode zadužene su njihove supruge koje takođe ne beže od teških poslova na imanju.
"U bačve staje oko 55 kilograma čistog punomasnog ovčjeg sira. Način pripreme je malo specifičan jer se prvo usiri, pa to planinke onda cede i seku na kriške i ovakav kvalitet je unapred prodat i nemamo problem sa plasmanom. Godišnje sa naše farme na prodajna mesta ode oko tri tone ovčijeg sira. Tako da ima računa ovim se baviti, ne žalimo se", zaključio je najmlađi brat Ekrem.
(MONDO/Rina)
