Nekada je "fića" bio veoma vredan miraz, ali kako se vremena menjaju i pošto je fića postao pravi raritet, Emilija Todorović iz Užica će u budući brak uneti možda veoma veliku vrednost. Ova dvadesetosmogodišnja profesorka sa svojim žutim lepotanom postala je prava atrakcija u gradu na Đetinji.

Emilija kaže da joj je trebalo dosta vremena da se privikne da sa automatskog menjača pređe na mehanički, ali i da sada fiću ne bi menjala ni za jedan drugi moderniji automobil.

"Trebalo mi je dosta strpljenja, a pogotovu mom ocu koji se vozio sa mnom i odgovarao na sva moja pitanja, ali sad sam se toliko navikla da ne znam da li bih umela da vozi neka novija kola", priča kroz osmeh Emilija.

Za sada ova mlada žena fiću vozi samo po gradu, ali joj je želja da se oproba i na malo daljim turama, a ove godine će ga prvi put izvesti i na sneg.

Pogledajte kako izgleda kada mlada Užičanka provoza svog ljubimca po gradu:

Rina Emilija Todorović žuti fića

Ona kaže da njeni sugrađani imaju samo reči hvale, a zbog vožnje ovog automobila nedavno je pala i jedna neobična bračna ponuda.

"Bila sam na semaforu, ali sam morala malo da vratim u rikverc, jer se ugasilo zeleno svetlo za moj pravac, a onda mi je prešao jedan gospodin, pretpostavljam da je mislio da je neobično da mlada žena vozi fiću i još bez greške ubacuje u rikverc, pošto je to na ovom žućku malo složenija radnja, i onda se na sred ulice proderao 'udaj se za mene'", rekla je Emilija.

Četrdesetdvogodišnji "fića" i Emilija već neko vreme zajednički krstare užičkim drumovima. Ona je lepa, mlada, obrazovana, a "fića" u najboljim godinama.

"Mogu reći da je to poseban osećaj i uglavnom nailazim na pozitivne reakcije", kaže Emilija i dodaje da je nedavno imala zanimljivo iskustvo kada joj je jedan deka uz pozdrav kazao "svaka ti čast".

Ovaj automabil je u Porodicu Todorović stigao iznenada i kao svaka neplanirana prinova imao je poseban tretman pa je zbog toga i danas veoma očuvan.

"On je u našu kuću stigao 1979. godine, mojoj porodici je bio neophodan automobil, naručili smo 'ladu 1600', ali se u to vreme čekalo dugo da stigne auto a nama je baš bio potreban, pa je otac otišao u sevis u Sevojno i uzeo fiću, ali se tako pogodilo da je odmah za njim stigla i lada. Otac je onda uglavnom vozio veći auto, a ja kao i većina mladih fiću i ono što je najvažnije, zimi nije vožen nikada, već je bio garažiran", priča Emilijin otac Predrag Todorović.

(MONDO/RINA)