• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ŠOK! ARKAN I CECA SE OVOM SVADBENOM POKLONU NISU NADALI: Željko ga je odmah zvao, ovaj počeo da se izvinjava, A ONDA...

"Arkan je bio specifičan kolekcionar. Voleo je slike koje su se odnosile na Prvi svetski rat"

 Izvor: Profimedia/Youtube/Screenshot/Glas javnosti

"Najčešće su očajni falsifikatori kod nas. Vole da falsifikuju ekspresioniste, na primer Konjovića. On im je zgodan, ali on je bio sujetan čovek i gotovo svaku svoju sliku je evidentirao. Vole da falsifikuju i Petra Lubardu. U jednom trenutku sam video da ima u opticaju više njegovih slika nego što je on to mogao da proizvede. Opasno je ovo vreme pošto je ponestalo para i dobri slikari ne mogu da prodaju ništa mogu da vam naprave dobru sliku za male pare. Iskušenje je veliko."

Ovako priča nekadašnji kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac. On je prva adresa svih onih koji žele da saznaju da li je neka slika original ili falsifikat. Kusovac skoro nikada ne greši. Skoro. Nekada čak i svesno pogreši. 

Možda će vas zanimati

"Bilo je to kada mi je pre desetak godina čovek doneo sliku na kojoj je bosonogi dobošar. Veoma zanimljiva slika. Vidim ja dobra slika i najviše mi vuče na Lubardu. Problem je bio što se Lubarda potpisivao na slikama a na ovoj nije bilo potpisa. Veliki format je bio. Po načinu slikanja sam je datirao da je iz 1936 ili 1937. Rekao sam mu da nisam siguran ali da ću je staviti pod Lubardu da bi se slika sačuvala, da ne bi propala", priča Kusovac za Glas javnosti.

Kako kaže, ako sliku stavite da je autor nepoznat onda ona nema vrednost. Odnos prema takvoj slici je aljkav.

"Neki mlad čovek je na kraju i kupio tu sliku, naravno ispod realne cene jer nije bilo potpisa. I desi se jednom da sam gledao neku emisiju o Mići Popoviću i njegovoj izložbi na Kalemegdanu iz 1950. godine i vidim na zidu tu sliku. Mićina slika. Onda mi se sve složilo. Mića je u to vreme govorio da je pod uticajem Lubarde. Nađem je posle i u katalogu i tu i stoji da da se Mića na njoj nije potpisao. Naziv slike je - 'Dobošar iz ulice Orlovića Pavla'", ispričao je Kusovac.

Kako ističe iskustvo ga je naučilo da veruje prvom utisku jer već na prvi pogled zna da li je slika original ili ne.

"Taj prvi utisak je veoma značajan. Čim počnete da analizirate otvori se sto puteva koji vas mogu odvesti na stranputicu. Jako poštujem prvi utisak. On mi dosta znači u poslu koji radim", priča Kusovac.

Možda će vas zanimati

Imao je i neprijatne situacije.

"Dođu poluljudi ljudi. Umislio da ima Pikasa. Kažem mu da nije, ali on neće ni da me čuje, jer već misli da ima milione u rukama. Ta potreba i vera da imaju nešto vredno u rukama ih vodi. I onda mi kaže – Ma šta vi znate. Zna da bude veoma neprijatnih situacija", ispričao je Kusovac.

A kako proverava na primer starost slike?

"Prvo proveravam svežinu bojenih slojeva. Ako je platno u pitanju onda ga prislonim uz uho, povučem prstom preko njega pa ako se čuje pucketanje onda znači da je staro", otkriva Kusovac.

Falsifikatori prate njegovo kretanje i tačno znaju kada je na odmoru.

"Poslednjih 15-20 godina smo Ljuba Popović i ja boravili celo leto na Svetoj Gori. Onda se falsifikatori razmašu kad nisam tu. Ali naučili su se kupci pa sačekaju da se ja vratim sa letovanja da bi me konsultovali", priča Kusovac.

Možda će vas zanimati

Kada su krađe slika u pitanju ovaj vrsni stručnjak kaže da je najbitnije da vredne slike budu osigurane.

"Čim obradite jednu sliku, a evo to preporučujem svim vlasnicima dobrih slika, vi je osigurajte na godinu dana. Taj ko radi osiguranje mora da da tehničke podatke, da je snimi… Kada to imate onda krađa ne znači ništa. Kad god se nađe ona se vraća vlasniku. Krađa iz muzeja je besmislica. Bile su one naše naivčnie kad su onu Sezanovu sliku - “Dečak sa crvenim prslukom” - doneli ovde iz Švajcarske. To samo budale prenose ovde jer to ne mogu nikome da prodaju", kaže Kusovac.

Jedan od onih koji ga je konsultovao za savet oko slika je i Željko Ražnatović Arkan.

"Arkan je bio specifičan kolekcionar. Voleo je slike koje su se odnosile na Prvi svetski rat. Bio je sav srećan kada sam mu jednom potvrdio da je dobio falsifikat jer je i on rekao da je prepoznao da se ne radi o orignalu. Bio je srećan što je bio upravu. Onda je u mom prisustvu zvao toga od koga je dobio sliku. To je dobio za svadbu kada se ženio sa Cecom. Ovaj se tamo izvinjavao i odmah su mu zamenili za neku drugu sliku", ispričao je Kusovac.

(MONDO)

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 5

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

TheMacakanja

Dobar falsifikat je bez labaratorijske analize, koja dosta kosta na zapadu, nemoguce utvrditi samo gledanjem. Od svetskih velikih falsifikatora se moze dosta toga naučiti za sopstveni normalni rad. Na primer Volfgang Beltraki, najveci savremeni falsifikator, sada je i on postao slavan tako da ne mora vise ilegalno da falsifikuje. On, 40 godina falsifikovanja, avioni kamioni, stotine miliona dolara..... ali on je srusio sve te nadobudne svetske kriticare umetnosti, koji su umislili da imaju znanja da samo klimanjem glavom potvrde da je nesto original ili ne, on im je pokazao ogledalo i njihov odraz u njemu. Pa samo onaj istoricar umetnosti sto je bio ekspert no1 na planeti za Maks Ernsta, plus se decenijama druzio sa umetnikom i pogresno klimanje glavom potvrda Beltrakijevog falsifikata da je original Maks Ernst, to ga je kostalo citavog životnog kredibilteta koje je gradio kao strucnjak, a i para. Beltrakijev falsifikat dela, tipa Kampedonk se nasao na katalogu aukcijske kuce Kristi, naslovna strana i to uz komentar stručnih lica, najbolji Kampedonk ikada. Posto je osudjen i odlezao, obavezao se da ne sme da otkriva i prepoznaje svoje falsifikate koji se nalaze u muzejima i privatnim kolekcijama. Kazu kad bi se samo svi njegovi falsifikati otkrili nastala bi kriza na finansijskom planetarnom tržistu, jer bi ono sto se smatra da u muzejima i privatnim kolekcijama vredi stotine miliona preko noci izgubilo svu vrednost. Tu je i Han Van Megerin covek koji je prevario naciste, Geringa pogotovu, a i Holandjane. Uvaljivao im lažnog ranog Vermera. Cak je vremenom toliko bio iznenadjen koliko stručnjaci nemaju pojma, da je namerno radio Vermera sve aljkavije i aljkavije da vidi dokle ce da ide, i strucnjaci uvek potvrdjivali originalnost zaslepljeni pored ociju željom da su otkrili ranog Vermera, samo su priznavali delo za delom. Pa tu je jos jedan iz naseg vremena englez Dzon Majet, i on je odsluzio svoje, a i on je izigrao citav umetnicki svet. Plus, za razliku od Beltrakija koji je koristio materijale kao i sami slikari koje bi falsifikovao, Majet je koristio kucne akrilne boje i druge savremene materijale i to je prolazilo kod stručnjaka. Mnogo ima falsifikata na trzistu, samo ruska moderna umetnost, svet je poludeo za ruskom modernom umetnosti kada je pala gvozdena zavesa. Procene idu da je 95% ruske moderne umetnosti danas na tržistu falsifikat. U Izraelu pre par godina su otkrili citavu fabriku gde su falsifikati radjeni ko na traci. Kinezi danas kolo vode. U Kini postoje citavi gradovi slikara koji slikaju, kopiraju non stop. Vrhunski falsifikati kao sto je radio Beltraki, on ne falsifikuje delo koje vec postoji ili nesto slicno, on stvara novo delo u maniru slikara koga falsifikuje i to toliko dobro da to nije vise falsifikat vec original iako ga nije naslikao taj slikar a mozda bi ga i naslikao da je poziveo. Naučnu ozbiljnu analizu je teško, vrlo teško zavarati, ali te vrhunske analize umetnina rade se na par mesta u svetu a i kostaju samo tako. Mada ako neko kupi sliku od par miliona ili desetina ili stotina, njemu se i isplati da potvrdi naučnim ispitivanjem da je to prava stvar sto je kupio. Iako su falsifikati, originali budućnosti, ima primera mnogih dela koja su pre nekoliko decenija smatrana sigurnim falsifikatima, zbog velike potražnje i finansijske dobiti, ali umetnicki krugovi moci su odlucili da ih priznaju za originale jer to njima donosi dobit.

Samouki Slikar

Prvo, gledajmo svet dobar falsifikat je bez labaratorijske analize koja dosta kosta na zapadu, nemoguce utvrditi samo gledanjem. Od svetskih velikih falsifikatora se moze dosta toga naučiti za sopstveni normalni rad. Na primer Volfgang Beltraki, najveci savremeni naseg vremena falsifikator, sada je i on postao slavan tako da ne mora vise ilegalno da falsifikuje. On 40 godina falsifikovanja, avioni kamioni, stotine miliona dolara..... Ali on je srusio sve te nabudne svetske kriticare umetnosti, koji su umislili da imaju znanja da samo  klimanjem glavom potvrde da je nesto origibal ili ne, on im je pokazao ogledalo i njihov odraz u njemu. Pa samo onaj istoricar umetnosti sto je bio ekspert no1 na planeti zemlji za Maks Ernsta plus se decenijama druzio sa umetnikom, i pogresno klimanje glavom potvrda Beltrakijevog falsifikata da je original Maks Ernst, to ga je kostalo citavog životnog kredibilteta koje je gradio kao strucnjak a i para. Beltrakijeva falsifikat dela, tipa Kampedonk  se nasao na katalogu aukciske kuce Kristi naslovna strana i to uz komentar stručnih lica, najbolji Kampedonk ikada. Posto je osudjen i odlezao, isto tako se obavezao da ne sme da otkriva prepoznaje svoje falsifikate koji se nalaze u muzejima i privatnim kolekcijama, kazu kad bi se samo njegovi falsifikati svi otkrili nastala bi kriza na finansijskom planetarnom tržistu, jer bi ono sto se smatra da u muzejima i privatnim kolekcijama  vredi stotine miliona preko noci ne bi vredelo nista. Pa tu je i Han Van Megerin covek koji je prevario naciste, Geringa pogotovu. A i Holandjane, uvaljivo im lažnog ranog Vermera. Čak vremenom toliko je bio iznenadjen koliko stručnjaci nemaju pojma, da je namerno sve radio Vermera aljkavije i aljkavije da vidi dokle ce da ide, i strucnjaci uvek potvrdjivali originalnost zaslepljeni pored ociju,  željom da su otkrili ranog Vermera samo su priznavali delo za delom. Pa tu je jos jedan iz naseg vremena englez Dzon Majet, i on je odsluzio svoje, a i on je izigrao citav umetnicki svet. Plus za razliku od Beltrakija koji je koristio materijale kao i sami slikari koje bi falsifikovao. Majet je koristi kucne akrilne boje, i druge savremene materijale i to je prolazilo kod stručnjaka. Mnogo ima falsifikata na trzistu, samo ruska moderna umetnost, svet je poludeo za ruskom modernom umetnosti kada je pala gvozdena zavesa, procene idu da je 95% ruske moderne umetnosti danas na tržistu falsifikati. U Izraelu pre par godina, su bili otkrili citavu fabriku gde su falsifikati radjeni ko na traci. Kinezi danas kolo vode, u Kini citavi gradovi postoje slikara koji slikaju kopiraju non stop. Vrhunski falsifikati ko sto je radio Beltraki, on ne falsifikuje delo koje vec postoji ili nesto slicno, on stvara novo delu u maniru slikara koga falsifikuje i to toliko dobro da to nije vise falsifikat vec original iako ga nije naslikao taj slikar a mozda bi ga i naslikao da je piziveo ili tako. Naučnu ozbiljnu analizu je teško vrlo teško zavarati, ali te vrhunske analize umetnina rade se na par mesta u svetu a i kostaju samo tako. Mada ako neko kupi sliku od par miliona ili desetina ili stotina, njemu se i isplati da potvrdi naučnim ispitivanjem da je to prava stvar sto je kupio. Iako su falsifikati, originali budućnosti. Jer primera mnoga dela koja su pre nekoliko decenija smatrana sigurnim falsifikatima, zbog velike potražnje i finansijske dobiti, krugovi moci za umetnost su odlucili da ih priznaju za originale jer to njima donosi dobit.

Bikcina

@Samouki Slikar Ozbiljan komentar :)

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU