Jedan od najznačajnijih manastira na Atosu je Simonopetra (Simonov kamen). Zauzima 13. mesto u hijerarhiji manastira Svete gore.

Osnovao ga je 1257. godine, prepodobni Simon Mirotočivi. Smešten je na litici, gotovo bez porte, na nadmorskoj visini od 330 m iznad nivoa mora. Obnovljen je 1363. godine zahvaljujući naporima srpskog despota Jovana Uglješe Mrnjavčevića. Uglješa je bio brat srpskog kralja Vukašina.

Ove godine se navršava 130 godina od velikog požara u kome su uništena dva natpisa o srpskom ktitorstvu manastira. Jedna od retkih tv ekipa koja je dobila dozvolu da dođe tamo bila je ekipa CBS.

 Tišinu na Atosu prekidaju samo povremeni zvuci udarca čekića u specijalno isklesanu dasku kao poziv na molitvu. 

"Ovde monasi imaju jedan zajednički cilj a to je kako biti bliže Bogu", rekao je otac Serapion, dodavši da nema mesta na Zemlji koje je bliže Tvorcu i da je Atos jedinstveno mesto u celom pravoslavnom svetu.

A šta ga čini tako jedinstvenim? Pa ponajpre to kako monasi vode život na ovom mestu - uzgajaju svoje voće i povrće, sami šiju, a ako se razbole tu je među njima i monah koji je ujedno i doktor. Srećom on nema mnogo posla jer su monasi u odličnoj formi.

Inače monasi imaju dva oborka dnevno - prvi i drugi. I oba traju 10 minuta. Nema razgovora tokom jela a na trpezi nema mesa. Jedini zvuk koji se čuje je monah koji čita svete spise.

Kada nisu u molitvi monasi sve vreme nešto rade. Tako je i sa ocem Todosijem. On je taj koji se brine da manastir ima struju i povremeno toplu vodu.

"Mnogi hrišćani u svetu traže originalnu, staru crkvu. Ovo je najbliže tome", kaže on.

Otac Iakovos, jedan od nekoliko Amerikanaca koji se nalaze na Svetoj gori kao monasi. Tu je proveo pola svog života. Njegov put vezan za Svetu goru počeo je još kada je imao 6 godina kada mu je otac pokazao sliku ovog mesta.

- Rekao sam ocu da ću teško poverovati da neko tu živi osim ako sam ne dođem na to mesto.

- Sudbina?

- Da, pomalo...

Na Atosu nema novina, televizije... Samo poneki telefon. Na jedan od tih malobrojnih telefona su mu javili da mu otac umire i da mu je želja da vidi sina poslednji put.

- Pitao me je da ako mogu da dođem da me vidi. Ali sam odbio.

- Niste otišli?

- Ne... Zato jer monasi ne idu na sahrane rođaka i prijatelja... Monasi ostaju ovde u manastirima.

- Kada ste ga odbili, da li ste imali osećaj da ste izneverili oca?

- Ne. Znam da ćemo se videti ponovo u Raju.

Monasi se na Atosu mole dan i noć. Mole se čak i dok rade u polju, dok slikaju ikone... Neki od njih tvrde da mogu da se mole i dok spavaju. A ne spavaju više od tri sata noću. Veliki je broj onih koji žele da ovde dođu i da budu deo ove zajednice. Kad novi član dođe on je tu na probnom periodu koji traje i do tri godine.

Jedan od značajnijih događaja u novijoj istoriji Svete gore je svakako proleće 1941. kada su nacisti okupirali Grčku. Adolf Hitler je bio spreman da zauzme i Svetu goru. Monasi su tražili sastanak sa nemačkim oficirima koji su ih posavetovali da se obrate lično fireru. Dosetili su se i napisali pismo Hitleru u kome mu predlažu da on Svetu goru stavi pod svoju ličnu zaštitu.

I Hitler je pristao pa je tako, verovali ili ne, nemački firer bio lični zaštitnik Svete gore.

Posle nekog vremena Hitler je poslao nemačke naučnike koji su napravili skoro 2.000 fotografija svog blaga na Svetoj gori. Želeo je da to jednog dana prebaci u Berlin. Ali u međuvremenu je napao Rusiju pa nije imao kada da se bavi Svetom gorom. Tako da ništa sa nje nije odneto od strane nacista.

A drevno blago, ono najvrednije što Sveta gora ima inače se drži pod ključem.

U jednom od manastira se vredne stvari drže pod četiri ključa. Pravilo je da nijedan monah kod sebe ne može da ima sva četiri.
Ipak, ekipa CBS je dobila blagoslov da može da uđe u skrivene odaje.

U njima su zatekli neprocenjive stvari. Neke od njih su stare i po 600 godina. Jedna od najvrednijih je ikona Hrista iz 14. veka.

Inače svaki monah će vam reći da je svrha boravka na Atosu da se bude bliže Hristu svakog dana. A konačno sjedinjenje sa Hristom je moguće jednino odlaskom sa ovog sveta.

"Prva stvar koju monah uradi je da prigrli i zavoli smrt. Jer smrt je karta za drugi život. Bez nje ne možete da putujete. A kartu dobijate u ovom životu. Svakog dana se pripremamo za nju i radujemo se našem putu na Nebo", kaže otac Serpaion.

(MONDO)