• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

GOVOR MILOŠEVIĆA KOJI JE HAŠKI SUD ISKORISTIO PROTIV NJEGA: Uzburkao narod na Gazimestanu, a onda se branio OVIM REČIMA!

 Tamara Sekulović
Autor Tamara Sekulović

Na Vidovdan 28. juna 1989. godine, Slobodan Milošević je održao govor na Gazimestanu koji je ušao u srpsku istoriju.

 slobodan milosevic vidovdan govor na gazimestanu Izvor: YouTube/Printscreen/ Euro Clio HIP BiH

Na sutrašnji dan - Vidovdan, biće tačno 32 godine otkako je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević 1989. godine poručio na Gazimestanu, u govoru povodom šest vekova od Kosovskog boja, da nisu isključene ni oružane bitke, što su mnogi protumačili kao najavu rata i početak borbe za teritorijalno proširenje i prekrajanje granica tadašnje Jugoslavije, koju je već potresala duboka kriza međunacionalnih odnosa.

Njegovim rečima klicalo je dva miliona ljudi, a ovim nastupom je Milošević od borca za Jugoslavije postao neosporni srpski nacionalni lider, što je označilo kraj jugoslovenske ideje.

"Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Ali bez obzira kakve da su, bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti i hrabrosti. Bez tih dobrih osobina koje su onda davno bile prisutne na Kosovu. Naša glavna bitka danas se odnosi na ostvarenje ekonomskog, političkog, kulturnog prosperiteta", rekao je tada Milošević.

Možda će vas zanimati

"Na ovom mestu u srcu Srbije, na Kosovu Polju, pre šest vekova, pre punih 600-na godina dogodila se jedna od najvećih bitaka onoga doba... Sticajem društvenih okolnosti ovaj veliki šeststogodišnji jubilej Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni integritet. Nije nam, prema tome danas, teško da odgovorimo na ono staro pitanje: 'Sa čim ćemo pred Miloša'. Igrom istorije i života izgleda kao da je Srbija baš ove 1989. godine povratila svoju državu i svoje dostojanstvo da bi tako proslavila istorijski događaj iz daleke prošlosti koji je imao veliki istorijski i simbolički značaj za njenu budućnost", dodao je Milošević, a na kraju je poslao poruku i svetu.

Milošević govor na Vidovdan
Izvor: YouTube/ Euro Clio HIP BiH

"Pre šest vekova Srbija je ovde, na polju Kosovu, branila sebe. Ali je branila i Evropu. Ona se tada nalazila na njenom bedemu koji je štitio evropsku kulturu, religiju, evropsko društvo u celini. Zato danas izgleda ne samo nepravedno već i neistorijski i sasvim apsurdno razgovarati o pripadnosti Srbije Evropi. Ona je u njoj neprekidno, danas kao i pre. Razume se, na svoj način. Ali takav koji je u istorijskom smislu nije nikad lišio dostojanstva", rekao je Milošević.

Nakon skupa na Gazimestanu ubrzana je kriza u Jugoslaviji koja se raspala u krvavom ratu.

Pomenuti Miloševićev govor, Haško tužilaštvo podnelo je kao dokaz o njegovim ratnim namerama. Tako je tužilac Džefri Najs istakao da "oružana borba, nije bila isključena, čak i u tom momentu", odnosno te, 1989. godine.

Milošević je izjavio u Hagu početkom 2000-ih da je njegov govor na Gazimestanu pogrešno protumačen.

"Neću da citiram ceo govor, ali sam ga citirao u delovima, da se vidi koliko je zlonamerno izvučen iz konteksta, jer upravo kažem da nam predstoji glavna bitka za ekonomski oporavak. Ni danas ne bih promenio u njemu nijednu reč", rekao je Milošević, koga je tadašnja Vlada Srbije na čijem je čelu bio Zoran Đinđić, izručila Haškom tribunalu 2001. godine, takođe na Vidovdan.

Milošević je preminuo 2006. u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala.

(Mondo)

Pročitajte i ovo

Komentari 1

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

.....

Njegova najveća greška iz tog perioda je bila što nije već tada lobirao u Americi za neku našu srpsku stvar, za eventualnu promenu jugoslovenskih granica, ako je bilo moguće u miru i dogovoru. Možda je to moglo da se izvede možda nije, ko to zna.

special image