Velike bele ajkule se pojavljuju i nestaju kad to one hoće, a pratiti ih dublje u vodi praktično je nemoguće.
Jedna od glavnih vesti u američkim medijima, ali i kod nas, je da je Beograđanin Nemanja Spasojević preživeo napad velike bele ajkule.
"Dok sam vraćao krabu natrag i počeo da isplivavam na površinu (na dubini između dva i tri metra ) osetio sam bol poput uboda komarca i lagan pritisak. Dok sam mlatarao nogama, mogao sam da vidim lice ajkule. Gledao sam ga sa površine, tako da nisam mogao da vidim baš beli donji deo trbuha, ali mogao sam da vidim njen nos i crne oči", rekao je on.
Kako je rekao, tada je instiktivno počeo da šutira predatora u samoodbrani.
"U tom trenutku sam počeo mahnito da je šutiram leđima okrenut ka stenama. Nadao sam se da će ako ponovo napadne udariti u peraja. U tom trenutku sam bio u beloj vodi, nisam osećao bol niti sam imao svest o ozbiljnosti. Mislio sam da je manja, ali mogao sam da osetim da je ronilačko odelo pocepano i da je u njega ušla hladna voda", ispričao je Spasojević.
Na njegovu sreću, ispeo je da se spasi i da izađe na obalu, gde je video da mu je odelo ispunjeno krvlju.
Šta mi danas uopšte znamo o velikoj beloj ajkuli?
Iako na svetu postoji više od 500 vrsta ajkula, za većinu ljudi postoji samo jedna. Kada je Piksarubio potreban lik glavnog negativca za animiranifilm "Potraga za Nemom", nisu se odlučili za bezazlenu ajkulu-dadilju ili agresivnu bik-ajkulu. Čak ni za tigar-ajkulu, koja bi više pristajala Nemovom svetu koralnih grebena.
Ne, oni su odmah izabrali veliku belu, koja se svojim širokim zlobnim osmehom, punim oštrih zuba cerila s bioskopskih plakata širom sveta.
Ali i pored toga što je velika bela ajkula prava morska ikona, mi ipak o njoj znamo vrlo malo – a i to što mislimo da znamo uglavnom nije tačno. Velike bele ajkule nisu nemilosrdni lovci (ako ništa drugo, napadaju vrlo oprezno), nisu uvek usamljene, a možda su i mnogo pametnije nego što to razni stručnjaci misle. Čak je i zloglasne napade 1916. godine na obali Džersija, koji se pominju u filmu "Ajkula", možda izvela bik-ajkula, a ne velika bela, piše Natinal Geografic Srbija.
Mi ne znamo pouzdano ni koliko dugo žive, koliko meseci su ženke bremenite i kada dostižu zrelost. Niko nikada nije video velike bele ajkule kako se pare ili rađaju mlade. Mi zapravo ne znamo ni koliko ih ima i gde tačno provode veći deo svog života. Zamislite da jedna takva grdosija kao što je velika bela ajkula živi na kopnu, uz obale Kalifornije, Južnoafričke Republike i Australije. Pa naučnici bi znali svaki detalj o njenim navikama prilikom parenja, migracijama i ponašanju jer bi je posmatrali u zoološkim vrtovima, raznim istraživačkim centrima, a verovatno čak i u cirkusima.
Ali pod vodom vladaju druga pravila.
Velike bele ajkule se pojavljuju i nestaju kad to one hoće, a pratiti ih dublje u vodi praktično je nemoguće. One odbijaju da žive zatočene iza stakla, u akvarijumima. Ili prestanu da jedu i uginu od gladi ili se ubiju udarajući glavom u zidove. Neki akvarijumi su ih pustili na slobodu radi sopstvene bezbednosti ili zato što su napadale druge zatočene životinje.
SRBIN PREŽIVEO NAPAD OVAKVE AJKULE! Sve što treba da znate o beloj nemani: Pre će se ubiti nego živeti u zarobljeništvu!
Da li velike bele napreduju ili nestaju? Na svetu ima još oko 4.000 tigrova i 25.000 afričkih lavova. Ako uzmemo najniže procene, globalna populacija velikih belih ajkula približna je tigrovima, koji su ugrožena vrsta. A s najvećom procenom populacija bliža je lavovima, koji su svrstani u ranjive vrste. Neki stručnjaci smatraju da idu u susret izumiranju; drugi pak vide pozitivan pravac razvoja. Neki kažu da je porast populacija foka znak da su velike bele skoro nestale, dok drugi kažu: više foka – više ajkula. Aron Meknil, australijski statističar koji prati podatke o ajkulama, kaže da njihova pojava oko Kejp Koda i povećana aktivnost u južnoj hemisferi nagoveštavaju ono drugo.
"Nisam našao nijedan dokaz u poslednjih deset godina da broj velikih belih ajkula opada", kaže Meknil. "Tačno je da su ih ljudi mnogo potamanili, ali ne toliko da bi izumrle. Ja čak mislim da se njihov broj uvećava,ali vrlo, vrlo sporo."
Postoji razlog za nadu. Danas gotovo nijedan ribar ne ide namerno u lov na veliku belu ajkulu, ali po Konvenciji o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama, bele ajkule imaju visok status zaštite jer ih ribari hvataju slučajno. S tako malim brojem jedinki čak i slučajan ulov može znatno da ošteti vrstu.
Napadi na ljude neverovatno su retki. U kalifornijskim vodama verovatnoća da nekog surfera ujede ajkula jeste jedan prema 17 miliona. Za kupače je verovatnoć još manja – jedan napad na 738 miliona kupača, barem prema nedavnoj studiji Univerziteta Stenford. Kada je reč o Kejp Kodu, nije uopšte pitanje da li će do napada doći, već kada.
Ako se dogodi neki ozbiljniji napad, i u Masačsetsu će, kao i drugde na svetu, ljudi početi da se pitaju da li od ajkula u njihovim vodama ima više šete nego koristi.
Moguće je da se populacija velikih belih ajkula oporavlja svuda na svetu kao posledica povećanja populacija foka i morskih lavova. I moguće je da se ajkule vraćaju na svoja stara lovišta i ponovo preuzimaju obale koje su nekad davno izgubile.
A opet, moguće je da velike bele danas vise nad ponorom izumiranja, držeći se za ivicu samo vrškom svojih testerastih zuba. Možemo li potisnuti svoj strah i pružiti ruku ovom stvorenju? Možemo li imati milosti prema nemilosrdnim očima jednog čudovišta?
(MONDO)
