"Mnogi ljudi, pre svega iz SPS su čekali da vide šta će biti, znali su šta će biti ako se zadržim kod Miloševića kraće od 15 minuta."
Miodrag Miki Vujović vlasnik nekadašnje TV Palme, novinar svima poznat po rečenici - Dođite, nećete se vratiti - kojom se obraćao vojnicima Alijanse tokom NATO bombardovanja Jugoslavije.
Ujedno, ostaće upamćen i kao neko ko je uradio poslednji intervju sa Slobodanom Miloševićem posle 5. oktobra.
"Ja kao svaki Srbin ne volim zlotvore. Srbi nisu osvajački narod. Bog nam je da umemo ponekad da se odbranimo. Sve vreme sam bio u kontaktu sa Pentagonom. Sve sam od njih dobijao informacije. Naše najače oružje su bile protivgradne rakete, one su imale najveći domet. Koliko su nas Amerikanci cenili, i nas i našu vojsku, govori podatak da nikada avaks nije ušao na teritoriju Jugoslavije. A on je išao na visinu od 17.000 metara. Pa mi nismo imali ni teleskop koji bi dotle dobacio a kamo li nešto drugo. Ali ti kažem, da je ušao pao bi", ispričao je Vujović.
On je kako priznaje svako veče tokom bombardovanja imao TV obraćanje NATO paktu.
"Sve što sam govorio tada protiv Madlen Olbrajt ja mogu da ponovim i sada – krm*čo jedna zverska, znaš li šta si uradila mom narodu. Kod mene nije mogla da prođe priča da mi bombarduju zemlju navodno zbog nekog diktatora. S druge strane, meni je Madlen Oblrajt 17. januara 2001. potpisala da nema nikakve prepreke da ja Miodrag Vujović i TV Palma rade na teritoriji SAD i sarađuju sa američkim kompanijama niti da američke kompanije sarađuju sa mnom. To je potpisala tri dana pre nego što je napustila funkciju", ispričao je on.
Prisetio se Vujović i događaja iz 1997. kada su mu u kancelariju došla dva čoveka koji govore srpski sa legitimacijama CIA-e.
"Hteli su da me pitaju od odnosu Arkana i Mila Đukanovića. Gospodo ja sam prijatelj sa Milom Đukanovićem, a Arkanu sam advokat tako da ništa od mene nećete čuti. Hteli su da znaju da li među njima ima neko prijateljstvo ili neko muvanje", rekao je Vujović.
Opisujući peti oktobar 2000. godine, Vujović kaže da je to bila pobeda neostvarenih, iskompleksiranih, i nekompetetnih ljudi koji su nam uništili zemlju.
"Godine 2001. 10 januara Goran Svilanović kao tadašnji ministar spoljnih poslova i Medlin Olbrajt državni sekretar SAD su postigli dogovor u Njujorku da se sud u Hagu prebaci u Beograd. Ostalo je da se dogovore da li će da sude naše sudije, strane sudije ili mešovito. Svilanović je to referisao Koštunici i Đinđiću", otkrio je Vujović.
Pričao je Vujović i o susretu sa Slobodanom Miloševićem u leto 2000. godine.
"Kada je Pink 2000. godine oterao Minimaksa ja sam ga primio i odmah su udarili na mene. E onda sam ja seo i napisao Miloševiću pismo i 1. jula sam bio pozvan na sastanak. Mnogi ljudi, pre svega iz SPS su čekali da vide šta će biti – ako se zadržim kraće od 15 minuta onda nema ni mene ni TV Palme. Ako ostanem između 15 i 30 minuta tu će se nešto desiti. A varijantu preko 30 minuta niko nije mogao da zamisli. Ja sam ostao dva i po sata", priča Vujović.
Kaže kako su njih dvojica tada pretresli sve živo.
"Između ostalog sam mu rekao da vodi računa i da pravi između njegovog položaja i položaja partije. Rekao sam mu – pogledaj, za sve što nije dobro ti si kriv a za mnogo toga što ne valja u ovoj zemlji, a ako ne nešto dobro onda su zaslužni tvoji saradnici. To nije dobro. Rekao sam mu čak i da napravi čistku u partiji", ispričao je Vujović.
On je otkrio i kako je došlo do onog istorijskog intervju sa Miloševićem posle petooktobarskih promena.
"Desetak dana posle petog oktobra sam poslao zvaničan zahtev da želim da sa njim uradim intervju. Nikakvog odgovora nije bilo sve do tog ponedeljka kada sam i napravio taj intervju. Tog dana su me pozvali i rekli da predsednik hoće da mi da intervju.
- Dobro, u koje vreme sutra?
- Ne, ne. Danas.
- Ljudi, popio sam već tri viskija, ne mogu…
- Danas ili nikad.
I ja lepo pokupim ekipu. Pazi ovo, sad Slobodan Milošević sipa piće. I ajde ti sad odbi. A ja treba da radim intervju. Popijemo mi piće i on krene da upravlja. Sedećemo ovde, ja ću tu ti ovde, ovde jedna kamera, ovde druga. Sve kontra od onoga što mi radimo. Momci me gledaju i ja im kažem – radite tako."
Kako kaže, Milošević mu je tada saopštio da će raditi sat vremena intervju.
- Slobo, ovo je jedinstvena prilika radimo dva i po sata, poneo sam betu (kasetu za kameru), rekao sam mu.
- A ne ne, ne radimo veliku betu. Radimo one male.
A te male su po 30 min. Srećom, Vujović ih je imao pet.
"I složi se Milošević. Posle svake kasete on naspe viski. Mi popijemo i pričamo kao da se ništa nije desilo. U četiri kasete sam ga pitao ono što bi ga običan čovek pitao. Petu sam sačuvao da ga pitam zašto nije usvojen plan Kontakt grupe, ima li njegove odgovornosti i zašto nije usvojen Atinski sporazum i ima li i tu njegove odgovornosti. Međutim on kao da je znao, rekao mi je - ne možeš me naterati da snimamo petu kasetu. Tako da nisam nikada mogao da mu postavim ta pitanja", ispričao je Vujović.
Posle su prešli u jednu malu sobu gde je Milošević uzeo flašu viskija i gde su nastavili da razgovaraju van kamera. Inače u tom intervjuu je poznata priča Miloševićeva priča o tome kako se njegov sin Marko zaposlio da nosi gajbice i da je tako zarađivao za život.
"Rekao sam mu – Slobo ja sam ti rekao da neću nijednu jedinu reč u montaži da promenim ali ti savetujem da izbacimo ovo oko Marka i nošenja gajbica. Intervju će ti biti poznat samo po tome jer to nije tako. I onda on krene u raspravu sa mnom. Za decu nisi mogao ništa da mu kažeš", ispričao je Vujović.
U tom razgovoru van kamera Milošević mu se kako kaže poverio da je Ričard Holbruk samo jedan reklamer i jedna velika štetočina u svim mirovnim procesima.
"Holbruk je pokušavao da uceni Miloševića, da ga umilostivi da Milošević kaže da je Dejton nastao zahvaljujući Ričardu Holbruku. Ali ne, Milošević je rekao da je Dejton nastao zahvaljujući Vorenu Kristoferu", rekao je Vujović a onda otkrio još jednu zapanjujć u stvar:
"Milošević mi je otkrio tajnu da je on zapravo uradio onu ekonomsku reformu da se ukine inflacija a ne deda Avram. Deda Avrama je on lično izabrao kao propagandni lik zbog toga što je dolazio iz Svetske banke. Milošević je tada u predsedništvo pozvao sve ministre, celu vladu i sve viđene privrednike. Reko mi je da su za njegove mere bila samo dvojica – Mirko Marjanović i Dragan Tomić iz Simpa. Zato je Mirko Marjanović bio osam godina premijer. Sloba nikad nije zaboravljao kad mu neko dobro učini".
Vujović je sa Miloševićem razgovarao i u vezi sa ubistvom Stambolića i pokušaja atentata na Vuka Draškovića.
"Pitao sam tad i Miloševića kako dozvoljava da nema rešenja o tome ko je ubio Stambolića i ko je pucao na Vuka Draškovića.
- Pa je l’ ti misliš da meni trebaju ta ubistva? Što ja da ubijem Vuka Draškovića, pa Vuk uradi sve što mu kažem. A što se Stambolića tiče, on je moj kum. I kad sam ga politički smenio ja ga nisam uništio. Dao bih sve što imam privatno da saznam ko ga je ubio, rekao mi je Milošević.
(MONDO)
