Javnosti se obratila još jedna žena koja tvrdi da je za smrt njenog oca navodno odgovorno neljudsko postupanje prema korisnicima staračkog doma na Petlovom brdu. Navode je demantovala direktorka doma.
Nakon što je jedna Beograđanka Snežana P. ispričala priču o svojoj majci, osamdesetdvodogodišnjoj starici koju je u petak sahranila, a koja je preminula nakon boravka u staračkom domu na Petlovom brdu, javila se i Natalija M., sa pričom o svom ocu, koji je prošle godine preminuo, takođe nakon boravka u ovom domu, ali u objektu u Lipovici. U oba slučaja dom tvrdi da ne samo da nije bilo nepravilnosti, već da bi, ukoliko neko ima dokaza za grešku, prihvatili odgovornost.
U pitanju su teške i osetljive situacije u kojima stare i nemoćne osobe zavise od tuđe nege, a njihovi najbliži ukazuju poverenje socijalnoj ustanovi. U ovom slučaju Snežana i Natalija odlučno tvrde da su njihovi roditelji u domu praktično dovedeni na korak do smrti, dok direktorka objašnjava da dom nije bolnica.
"Bavimo se primarnom zdravstvenom zaštitom, a ukoliko je potreban pregled specijaliste, on se u dogovoru sa porodicom angažuje naknadno", kazala je direktorka i dodala i da dom ima svog lekara opšte prakse, iako nije u obavezi (lekar može da dolazi i povremeno, kao i po pozivu u domove).
Natalijin otac J. V. imao je samo 63 godine kada mu je dijagnostifikovana Alchajmerova bolest. To se dogodilo u jeku epidemije prvog talasa, aprila prošle godine, kada je bio policijski čas i kada je njegova porodica primetila neobično ponašanje. Nažalost, dijagnoza je bila teška, a stručnjaci su Nataliji preporučili smeštanje u ustanovu.
Za nepunih mesec i po dana čovek je drastično smršao, došao do situacije da mora da koristi pelene, a njegov izgled bio je potresan.
"Oni su mene pozvali prvog avgusta i obavestili me da ne znaju šta se dešava s njim i da je njegovo stanje naglo pogoršano. Predali su mi ga 2. avgusta, imao je visoku temperaturu, i hitno smo ga prebacili u Urgentni centar, a nijedan radnik iz doma nije krenuo sa nama kao osoblje u pratnju. On je bio uništen. Nakon dve-tri nedelje na aparatima preminuo je, 24. septembra. Imao je takve rane na leđima da je to nemoguće da je nastalo za mesec dana. Dakle, on je samo ležao, nije ga niko okretao", priča nam Natalija.
Povodom ovog slučaja, oglasile se direktorka doma Aleksandri Milovanović, koja je kazala da svakome u domu pružaju maksimalnu negu i da nema govora o zapuštanju, mučenju ili izazivanju smrti korisnika.
"Za taj slučaj ne može da se traži krivac posle godinu dana. Ako je smatrala da smo mi krivi, trebalo je odmah da odreaguje. Čovek je preminuo tri nedelje od izlaska iz doma i to od perforacije žuči. Ako je dom kriv, dom će da odgovara. Ako je bolnica kriva, bolnica će da odgovara. Ali očigledno niko nije bio kriv", ispričala je Milovanovićeva.
Međutim, Natalija se priseća stanja u kom je oca dovela u dom - teško bolesnog, ali punačkog, u momentima prisebnog, koji je mogao sam da ide u toalet. Tokom boravka u domu videla ga je tri puta i bio je sve gore. Čoveka je savladala bolest, u jednom trenutku morao je da počne da koristi pelene, sedative, a iz kapije doma izašao je doslovno kao biljka.
"Morao je da bude u karantinu 14 dana, ali ja smatram da osoba koja je dementna ne sme da bude sama 14 dana u izolaciji. Prvog jutra su me zvali i rekli da je tata razlupao sav inventar. Čovek je bio težak 130 kilograma. Mi smo tu štetu platili, kao i zdravstvene analize koje su mu uradili tog jutra", priča Natalija.
Stanje se naglo pogoršalo
"Odjednom su tražili da donosimo lekove za smirenje, jer oni njega nisu mogli da obuzdaju. Posle 7-8 dana kada pozovem dom, oni se ne javljaju. Govorili su mi da spava sve dok ja nisam insistirala da ga probude, bila sam u stanju da čekam i po dva sata. Izveli su ga jednom na terasu 5 minuta, držali za ruke. Drugi put su ga jedva izneli do kapije. Treći put bio je u kolicima. Imao je 70 kilograma... Drogirali su ga sedativom. Tražili su pelene, ali on je znao da se snađe za toalet, puštao je vodu i tražio da ide u toalet", nastavlja dalje Natalija.
"Oni su njega dokrajčili i videla sam ophođenje prema drugim korisnicima. On je meni u jednom trenutku rekao "mene ovde biju, po glavi i telu". Možda je on nešto halucinirao, ali je, međutim, u jednom trenutku bio svestan. Jedva smo se odlučili gde ćemo da ga smestimo. To je licencirani dom. Oni se bave takvim licima. Plaćala sam 53.000 dinara za sobu koju nije i dobio... Nikad mi nisu pokazali listu, nikada ga nisu izmerili. Sestre su neljubazne", objašnjava dalje Natalija.
Ona kaže da je slala razne inspekcije u dom, ali da ništa nije učinjeno, jer je dom uvek uspevao da pribavi potrebnu dokumentaciju. U odgovorima koje je dobila stoji da nije bilo propusta u radu doma. Nije se obraćala medijima do sada, ali, kako kaže, Snežanina priča ju je potakla.
Nepoverenje u dom otvara mnoga etička pitanja. Ipak, direktorka Aleksandra objašnjava da stvari ne izgledaju tako iznutra, čak i ako se nekome učini drugačije.
"Ja se slažem da svako može da kaže sta hoće, ali dajte da to potkrepimo dokazima, koji će dokazati da smo mi njega upropastili u domu. Ako se to dokaže, mi ćemo da odgovaramo, mi čvrsto stojimo za toga što radimo. Čovek je imao taj zdravsteni problem koji se samo pogoršavao i zbog toga je i hospitalozovan. Ona ako je želela da utvrdi da li smo mi krivi za nešto, trebalo je da angažuje sudskog veštaka", kazala je ona.
Komentarišući izolaciju, direktorka je objasnila da nije reč ni o kakvoj podrumskoj prostoriji, već o običnoj sobi. Razlika je u tome što na njoj piše "izolacija" i osoblje u nju mora da ulazi u zaštitnoj opremi, koju skida prilikom izlaska. U toj sobi, tvrdi, postoji i TV, a neke sobe imaju i mogućnost izlaska u dvorište.
"Ministarstvo je dalo zvaničnu instrukciju da novi korisnik doma mora da ide u izolaciju, bez obzira na negativan PCR test i svaki korisnik, odnosno njegova porodica, potpisuju saglasnost", kazala je Aleksandra Milovanović.
Tvrdnje o prekomernoj upotrebi sedativa direktorka je takođe demantovala.
"Nama ne odgovara da nam korisnik bude sediran, jer u tom slučaju imamo određenih poteškoća. Teško ga je podići, ne može da sedi. Može i potrebno je da dobija samo lekove koje lekar propisuje. U konkretnom slučaju gospodina J. V. mi nismo odjednom tražili lekove za smirenje, već je to prepisao lekar specijalista neuropsihijatar, a u dogovoru sa porodicom, jer je korisnik bio izuzetno fizički snažan i agresivan prema osoblju. On je udario negovateljicu i razlupao celu sobu", kazala je.
Direktorka negira i tvrdnje da porodica ne može da se vidi s korisnicima. Otvoreni su, kaže, svakoga dana od 16 do 18 sati, a moguća je i komunikacija video pozivom. Što se tiče mršavljenja, Dom je zabeležio naglo mršavljenje, uprkos redovnoj ishrani. Merenje se, prema navodima, redovno obavlja.
(Mondo/Telegraf)
