Kristijan Golubović otkrio je najznačajnije dešavanje iz svog detinjstva koje ga je obeležilo za ceo život.
"Žestok momak" devedesetih i poslednjih godina, zvezda rijalitija, Kristijan Golubović, gostovao u emisiji "Sceniranje" gde je pričao o tome kako ga je život odveo na stranputicu, ali se pre toga osvrnuo na kodekse koji su se "onda" poštovali.
"Ulični kodeks je da ne diraš slabijeg. U ono doba kad sam ja bio, poštuješ ženu, posebno žene, sestre i majke prijatelja. Pitaš ih stalno šta im treba, ljubiš ruke na ulici, pitaš da li im nešto treba. Pitaš da li je brat, sin ili muž na robiji, ako jeste, daješ im novac da im pomogneš. Ako se uđe u rat, sve se pokuša da se taj rat zaustavi na samom početku da ne padne krv. Međutim, u današnje vreme ili kada se dese neoprostive greške, onda se ide u rat do istrebljenja", rekao je Golubović.
Na stranputicu ga je život naneo, kako kaže, kada je imao svega 11 godina i greškom završio u policijskoj stanici, gde je, tvrdi Kristijan, mučen.
"Ja sam izbačen na tu stranputicu uz pomoć loših policajaca. Jedan inspektor me je uzeo zbog sitne krađe koju nisam ni počinio kada sam imao 11 godina.Bio sam već crna ovca u školi jer sam bio ukoravan i isticao sam se nestašlucima. Na kraju se ustanovilo da ja nisam ni bio u toj kući gde je bila krađa, ali pre toga, policija je došla na čas i odvela me u stanicu. Policija me je tukla, pekla cigarete po meni, šamarao je dete od 11 godina duplim šamarima dok mi nije pukla bubna opna. Oni su me primoravali da priznam krivično delo koje nisam izvršio. Oni su samo vikali 'Ae reci nam gde su zlatnici i zašto si to uradio'. Ja sam im govorio da to nisam uradio, pa me onda udaraju", ispričao je Kristijan i dodao:
"Ja sam bio jedno dete krhko, 11 godina i možda nekih 55 kila. Letim s one stolice, krv mi ide, hvata me za kosu, pa duple šamare po istim tim ušima. Na kraju su me zavezali lisicom za jednu fioku. Koliko glup čovek može da bude. I otišli na neki teren. Doživeo sam tada najveći stres u životu. Da li da pobegnem, da skočim kroz prozor što ću kasnije godinama raditi, da li da skočim na parking da se slomim ili da izađem kroz hodnik i šumu inspektora, i odem", pričao je Kristijan.
U strahu se na kraju odlučio da prođe kroz stanicu i proba tako da pobegne.
"Otvorio sam fioku i kako je lisica bila vezana za kvaku, odvrnuo sam jedan šraf unutar fioke, kvaka je otpala i ostala je da mi visi jedna lisica. Znao sam da nazad nema, krenuo sam na vrata. Srce mi je pucalo kao bubnjevi u glavi. Progutao sam knedlu, otvorio vrata i krenuo kroz hodnik i niz stepenice, krijući lisice sve vreme. Otvorio sam vrata od stanice i krenuo da trčim."
Kristijan je tada dotrčao do svoje kuće, gde se mami zakleo da više neće nikad dopustiti da mu se ovako nešto dogodi.
"Kroz prozor od stana sam uleteo i dozivao mamu. Zagrlio sam mamu, drhtao i plakao, sav znojav i unakažen. Onda sam joj rekao: 'Od danas, niko nikad neće više da me bije, bio policajac ili vojnik, ubiću ga ako me bdue dirao!' Od tog momenta sam napadnut dva - tri puta vatrenim oružjem i jedno pedesetak puta hladnim, a uvek sam vraćao 10 puta više", otkrio je Golubović.
Ono što je najviše šokiralo je što je on rekao da je pre toga bio potpuno drugo dete.
"Pre toga sam išao na folklor, moderni balet, gitaru sam svirao sa tatom. Bio sam kreativan. S devojčicama sam igrao lastiš i kockice", tvrdi Kristijan,
(Mondo)
