Izrada pirotskih ćilima je kompleksna i mukotrpna, a svaka šara ima svoje značenje.
Izrada pirotskog ćilima je lep, ali i mukotrpan zanat. Nekada se na razboju radilo u svakoj kući, danas tek u ponekoj. Ovaj kompleksan posao može da donese i dobru zaradu, a ulaganjem u njegovo očuvanje, doprinelo bi se osnaživanju žena na selu.
U ruci razboj i vuna. Zvuči jednostavno, ali izrada pirotskog ćilima mukotrpan je posao. Da se napravi jedan, potrebno je bar mesec dana predanog rada. Petnaestogodišnja Asija nedavno je ušla u svet tkanja. Uverila se koliko je to lep, ali i kompleksan zanat.
ŠTA ZNAČE BOJE NA PIROTSKOM ĆILIMU?
Pirotski ćilimi izrađuju se u svim bojama, ali najdominantnija je crvena, koja simboliše radost, bogatstvo, plodnost, protiv uroka.
Žuta na ćilimu simboliše strasnu ljubav, plava nadu, bela čistotu, crna tugu, roze nevinost, zelena uspeh u poslu. Šare kao što su ikonica, kućica i ogledalce imaju zaštitnu ulogu, protiv uroka, svećnjak označava duhovnu svetlost i spasenje. Kornjača ili željka označava večnost, postojanost i dug život, i najčešći je motiv na borduri. Krst je simbol vere, vraško koleno predstavlja kolo, blagoslov i sreću. Drvo života bogatstvo i plodnost, a sofra porodicu i slogu.
MESEC DANA RADA, KVADRAT OD 200 EVRA
Ćilimi se često daruju kao vredan poklon. Jedan kvadrat košta od 200, pa do čak 500 evra. Mesec dana vrednog rada valja pošteno i naplatiti.
Pirotsko ćilimarstvo nalazi se na listi nematerijalnog nasleđa Srbije. Da bi na listi i ostalo, izradi se moraju podučiti i nove generacije.
"Upravo aktivnosti kao što je i ova kolonija doprinose tome da se podigne svest o neophodnosti očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa i da se poveća broj nosilaca nasleđa. U tom slučaju se stvaraju preduslovi za njegov opstanak i ostanak na listi nematerijalnog nasleđa Srbije", napominje Danijela Filipović iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.
OTKRIVAMO SVE TAJNE PIROTSKIH ĆILIMA! Šta znači koja boja i šara, i zbog čega kvadrat košta i do 500 evra (FOTO)
"Koliko god da je to naporno i donekle teško za početnike, to je jako opuštajuće", kaže Asija Nikšić.
Asija je među najmlađim učesnicama Šeste tkačke kolonije, održane na Staroj planini. Cilj organizatora, Etno-mreže i NALED-a, jeste da popularizuje tkanje i ekonomski osnaži žene na selu.
"Mi smo se upravo zato opredelili da pomognemo sredinama poput Pirota da ta znanja sačuvaju, promovišu, da pozicioniraju kako bismo svi zajedno ponovo upoznali, očuvali i zavoleli svoju tradiciju. Sa druge strane, i da iz svih tih aktivnosti ozbedimo prihod za lokalne sredine, pre svega za žene", ističe Violeta Jovanović, predsednica Etno-mreže i izvršna direktorka NALED-a.
Ipak, da tkanjem ne moraju da se bave samo žene, dokazuje Slobodan iz Bele Palanke.
"Tkanje ne rapoznaje pol. Prvi put sam se s tkanjem susreo u srednjoj školi, gde sam savladio osnovnu tehniku rada i pre dve godine prvi put sam došao na Tkačku koloniju. Oduševio sam se, i evo mene ponovo", navodi Slobodan Mitrović.
(MONDO/RTS)
