Ako imate ambiciju da osnujete firmu, pored toga kojom delatnošću ćete se baviti, vrlo je bitno da izaberete i zvučan, jasan naziv koji će potencijalnim klijentima poslati nedvosmislenu poruku.
Oni koji žele da u imenu firme imaju reč "Srbija", osim toga što će morati da zatraže dozvolu Vlade Srbije, moraće tu privilegiju i prilično skupo da plate.
Uskoro će taksa koja se odnosi na rešenje za koje je data prethodna saglasnost za unošenje naziva Srbija u poslovno ime privrednog subjekta, umesto 529.300 dinara, koštati čak 14.820 dinara ili oko 120 evra više, odnosno 544.120 dinara ili oko 4.630 evra.
To je, po svemu sudeći, i glavni razlog što sve manji broj firmi u svom imenu sadrži tu reč, jer su samo tri kompanije u protekloj godini zatražile u Privrednom registru da u svoje ime stave reč "Srbija", dok u 2021. godini to nije učinio nijedan preduzetnik niti osnivač privrednog društva.
Zanimljivo je to da je pre nego što je uvedena ova taksa, pre oko 10 godina, tokom godine u proseku i više od 200 firmi u svoj naziv stavljalo reč "Srbija".
U Agenciji za privredne registre (APR) objašnjavaju da poslovno ime i prevodi poslovnog imena mogu da sadrže odrednicu „Srbija“, reč koja predstavlja naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine Republike Srbije, kao i izvedenice ovih reči, uključujući i sve oblike koji asociraju na te reči, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije - SRB - uz prethodnu saglasnost nadležnog organa.
Slična situacija sa stavljanjem naziva grada u naziv firme je i na lokalu, gde je potrebna saglasnost lokalne samouprave.
Poslodavci smatraju da nije opravdano da se ovakva usluga naplaćuje i da su nadležni sa ovim nametom preterali jer ovaj parafiskalni namet negativno utiče na razvoj i konkurentnost nacionalne privrede.
Oni naglašavaju da bi ukidanje ovog nameta dalo doprinos promociji naše države i privrede, jer bi se dosta firmi u osnivanju sigurno odlučilo da u svoj naziv stave reč "Srbija" i tako dobiju na geografskoj prepoznatljivosti.
U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) smatraju suprotno i naglašavaju da se upotreba reči „Srbija“ u nazivu firme tretira kao javno dobro i da je to dovoljan razlog za plaćanje.
"Ovako visoka taksa je i način da se ime države zaštiti i da ga ne koriste baš svi, ali i da se izbegne bilo kakva neprimerena upotreba. Iako je teško proceniti pravu vrednost, da ona ne bude ni mala ni prevelika, na državi je da odluči kada će dozvoliti upotrebu i po kojoj ceni", rekli su u NALED-u za portal Alo.
Ko stavlja "Srbija" u naziv firme?
Iz registra APR može se videti da je među onima koji u imenu kompanije imaju naziv naše države najviše onih čiji su osnivači strane kompanije ili banke koje posluju svuda u svetu. Tu su i velika javna preduzeća, kao što su "Srbijavode", "Srbijašume", "Pošta Srbije", "Elektroprivreda Srbije", "Telekom Srbija".
(MONDO)
