POSLEDNJA KNJIGA KOJU JE PROČITAO DRAŽA MIHAILOVIĆ: Nije se odvajao od francuskog klasika pre nego što je streljan

Iako se o Mihailoviću danas ne zna mnogo toga, u prvom redu to gde je ubijen i sahranjen, jedan zanimljiv detalj iz kratkog perioda njegovog tamnovanja je poznat - poslednja knjiga koju je Dragoljub Mihailović pročitao.

Između ostalog, Malović je i opisao kako je Dragoljub Mihailović provodio vreme čekajući suđenje i presudu.

Sve do početka suđenja, Draža se nalazio u posebno pripremljenoj sobi u sedištu OZNE. U ćeliji nije bilo ničega osim gvozdenog kreveta prekrivenog vojničkim ćebetom. Na njemu je sedeo general Mihailović u pro­stoj voj­nič­koj blu­zi i co­ku­la­ma bez per­tli, sa po­li­cij­skim li­si­ca­ma na ru­ka­ma.

Malović je zapisao i to da je Mihailoviću bilo dozvoljeno da čita.

"Naj­vi­še vre­me­na je pro­vo­dio uz knji­gu. Ni­je se odva­jao od Sten­da­lo­vog 'Parm­skog kar­tu­zi­jan­skog ma­na­sti­ra'. Do­či­ta­vao ga je ko zna ko­li­ko pu­ta, i to na fran­cu­skom", svedočio je kasnije islednik.

Upravo ovo Stendalovo remek-delo poslednje je što je general Mihailović pročitao pre nego što je streljan.

Ironično, to je jedan od naj­ču­ve­ni­jih ro­mana o iz­gu­blje­nim ilu­zi­ja­ma. Smatra se Stendalovim najlepšim delom.

Radnja se dešava u Italiji početkom 19. veka i govori o čoveku koji sanja o slavi i ljubavi. San o uspehu na bojnom polju u Napoleonovoj vojsci neće se ostvariti, ali će prepoznati ljubav svog života u devojci, ćerci svoga tamničara.

(MONDO/Istorijski zabavnik)