Srbin koji je tri godine proveo u elitnoj, profesionalnoj borbenoj jedinici Legije stranaca za MONDO otkriva kako je tamo dospeo, šta je sve prošao i zašto je odlučio da je napusti.
Luka M. je Srbin koji je pre više od pet godina pokupio stvari, otišao iz Srbije i nakon velike životne drame, priključio se francuskoj kopnenoj vojsci u Legiji stranaca.
Za MONDO je ispričao kakve provere je prošao, na koji način se održava disciplina, na koje načine se testira snaga i na kakve žrtve ovi elitni vojnici moraju da budu spremni.
POSTAO NOVI ČOVEK
Luka M. koji je novo ime dobio upravo sa pristupanjem u Legiju, svoj pravi identitet želeo je da sačuva od javnosti. Poreklom iz Kruševca, priključio se legiji stranaca kada je imao 31 godinu.
"Odlučio sam se za to kada sam doživeo veliko životno razočarenje. Uvek sam voleo vojsku i bio fizički spreman, u tome sam video spas. Ja sam promenio sve, ime, prezime i datum rođenja. Dobio sam nova dokumenta, legitimacije, postao novi čovek i to je zapravo ono što Legiju stranaca izdvaja od ostale vojske. Bio sam raspoređen u oklopnu jedinicu i u Legiji sam proveo tri godine sa 150 ljudi, među kojima je nekoliko Srba", kaže Luka M. za MONDO.
TREBA DA OSTAVIŠ KRV
Čim je došao, prošao je veoma stroge provere i kako kaže, odmah na početku video sa čime se susreće, koliko će biti teško i zašto je ova jedinica elitna.
"Ti tamo treba da ostaviš krv i da bi bili sigurni da će biti tako, moraju detaljno da te provere. Zato ne smeš da budeš kriminalac, iako mnogi i dalje misle da kriminalci koje juri ceo svet odlaze tamo. Zapravo se odmah proverava da li se nalaziš na Interpolovoj listi i ako je tako, odmah te šalju kući. Sitni prestupi mogu da prođu, ali generalno, Legija stranaca strogo vodi računa o svom imidžu. Kada istupiš odatle, ne smeš o tome da govoriš, zato ja ne mogu da dam pravi identitet", kaže Luka M.
RONJENJE, KUVANJE, VOŽNJA AUTOBUSA I PADOBRANI
Nakon što provere sve o tebi, ko si, šta si i šta si radio u prošlosti, dolaze na red psihičke i fizičke provere. Upravo tu, veliki broj kandidata otpada.
"Važna je snaga i izdržljivost. Teretana ti tu ništa ne znači, već samo koliko toga si u stanju da podneseš. Rade se vežbe, trčanje kilometrima, skakanje u vodu, iz vazduha, plivanje, ronjenje, zgibovi, sklekovi. Sve to dok štoperica odmerava vreme. Moraš da budeš spreman da umreš na terenu. Zaista, ko prođe obuku, može se na neki način smatrati nadčovekom. Svi oni koji su imali operaciju, tešku bolest, velike ožiljke, nezdrave zube, u startu otpadaju", objašnjava naš sagovornik iskustvo iz Francuske.
NEMAŠ KONTAKT SA SPOLJNIM SVETOM, PREŽIVLJAVAŠ U DŽUNGLI
Čak i ako neko prođe fizičku torturu, ostaju psihološki testovi, na kojima mnogi padaju, tvrdi Luka M.
"Za Legiju moraš da budeš fizički jak, mentalno spreman i da prođeš testove inteligencije. Dok si tamo na obuci nemaš kontakt sa spoljnim svetom, ne znaš ništa o porodici niti oni o tebi. Mediji, televizija, internet, sve je to zabranjeno. To je neverovatno psičko stanje gde nemaš ni sekund vremena da razmišljaš o bilo čemu osim o preživljavanju. Na sve to, kada stupiš u Legiju, treba da budeš neko ko se penje uz planinu, zna da vozi sva vozila koja postoje, preživljava u pustinji i džungli, skija, kuva, pere, pegla, radi apsolutno sve", kaže ovaj bivši pripadnik jedinice.
Kako objašnjava, svako ko na bilo koji način krši disciplinu u Jedinici, bude surovo kažnjen tako da ne pomišlja da mu se to ponovi. Kako tvrdi, metode kažnjavanja su "neverovatno maštovite":
"Na primer, ne daju ti da spavaš, stojiš na debelom minusu pa te odjednom bace na visoku temperaturu, izazivaju te rečima, stave da satima stojiš u rovu koji si sam iskopao, sve što si skuvao prospu, što si oprao bace u blato. Stave te u šator na minus 20 i drugi mora da dežura da se ti ne zalediš, neki su završavali u bolnici. Ko sve to preživi, može da se smatra nadčovekom na neki način. To je pešačenje 100 kilometara pod punom opremom, marširanje bez hrane i vode. Ipak, smatra se da je bolje da se naviknemo i izdržimo surovost pri obuci, kako bismo u borbi bili spremni. Kada jedan nešto greši, svi ispaštaju", otkriva naš sagovornik.
HALUCINACIJE I LOMOVI SVAKODNEVNI
Prosto te dovedu do granice pucanja i ako izdržiš, prošao si. Dešavaju se lomovi, halucinacije, zdravstveni problemi i ti ljudi nisu izdržali obuku i nisi bili članovi Legije.
"Onima koji prođu i budu u Legiji, jedino što teško pada kasnije jeste kada neko od vojnika strada u misijama. Sve ostalo si prošao i spreman si na sve. Na obuci te naviknu da preživiš bez hrane, dobiješ dva obroka za nedelju dana, za ostalo se snalaziš u prirodi, isto tako i za vodu. Kada krenu borbe, ništa ti nije strano i ne pada ti teško. Nemoguće je da bilo ko stupi u Legiju samo zbog plate koja iznosi maksimalno nekoliko hilljada evra. Prosto, to nije ništa u odnosu na sve ono što žrtvuješ", objašnjava on.
NE SME DA SE ŽENI NI DA KUPI KOLA
Podseća da legionar mora uvek da nosi uniformu i da nema civilno odelo, da ne sme prvih pet godina da se oženi, čak ni da kupuje automobil.
"Jednostavno, moraš ceo svoj život da podrediš Legiji. S druge strane, kada dobiješ tu titulu, sve muke zaboraviš.Imamo ulogu kada se radi o borbi protiv terorizma svuda u svetu, u službi smo svetski važnih događaja. Jako si cenjen u svetu, žene vole legionare, a jedino naši ljudi u Srbiji umeju malo da prave probleme kada čuju da je neko došao iz francuske vojske. Nakon tri godine napustio sam službu, ali privilegije i dalje postoje i iskustvo koje se stiče tamo sigurno ne može da se dobije ni na jednom drugom mestu na svetu", tvrdi ovaj Srbin.
