Nekadašnji logoraš Laza Soćanin ima 85 godina, a posle više od sedam decenija od kada je kao sedmogodišnjak iz rodnog mesta prebačen u logor, i dalje pamti Jasenovac i Staru Gradišku.
Iako je u ratu ostao bez oca, a kasnije i bez majke koja je stradala u logoru, volje za životom mu nikada nije manjkalo. Još tada je otkrio svoj talenat za pesmu, kojom je svoje bližnje uveseljavao u teškim danima, a evo i danas, kada ima dva sina i unučiće, i dalje peva.
Sam i piše pesme, a dom je uredio i održava u etno stilu.
"Jedan je čovek ušao i psuje majku srpsku i ponavlja da niko ne pomisli da će izaći iz logora. To je, normalno, za nas bio udarac jer nema gore rečenice nego da nećeš nikud iz zatvora. Vozom su nas oterali u Jasenovac i Gradišku, bilo je žena i dece", započinje svoju neverovatnu ispovest Laza za Kurir.
Kako se priseća, njega i majku su ubrzo razdvojili.
"Kad su nas zatvorili, ne znam koliko smo bili zajedno, mesec, dva. Nas su vratili u Gradišku i oduzeli su nas od materi", kaže on i dodaje da je bio jedno od dece koje su prihvatale hrvatske porodice.
Doveli su ih u crkvenu portu, gde su ih kako kaže deda Laza, birali kao da su kućni ljubimci.
"Ja nisam hteo, ali kad sam video da nas je ostalo trojica, četvorica, pitao sam se šta će biti ako ostanem", završava svoju tešku životnu priču deda Laza.
(MONDO)
