Pre 20 godina, Zemunski klan, tada najmoćnija kriminalna organizacija u zemlji organizovala je otmicu Miroslava Miškovića. Tražili su da im bude isplaćeno 5 miliona maraka, ali su onda rešili da povise cifru.
Ove godine, tačnije, 9. aprila navršilo se tačno dve decenije od otmice Miroslava Miškovića. Njega su tog dana, nešto posle osam časova ujutru, ispred sedišta Delte oteli pripadnici Zemunskog klana.
"Posle 5. oktobra Zemunci su se osetili mnogo jakim. Razmišljali su čime će se baviti. Nastavili su da kradu automobile, radili su drogu i reketirali mnoge. Došli su ideju da vrše otmice ljudi", ispričao je nedavno bivši načelnik Uprave kriminalističke policije Mile Novaković.
Između ostalih Zemunski klan je organizovao otmicu Miroslava Miškovića. Ali on nije bio njihova prva meta.
"Oni su prvo hteli da otmu Marka Miškovića. Marko je studirao u Londonu, a Zemunci su znali preko nekog njegovog drugara koji je kod Čumeta bio u kafiću da ga je ovaj često čekao na aerodromu. Osmislili su da ga otmu na putu od aerodroma i da posle od tate traže pare", počeo je priču Novaković.
Prema njegovim rečima Zemunci su Marka jurili kada je krenuo sa aerodroma ka gradu.
"Bukvalno su kroz otvoren prozor kola izbacili kalašnjikov. Bili su svi pod maskama. Miškovićev vozač je bio bolji od njih pa nisu uspeli da ga stignu. Već ovamo ka Gazeli u pravcu ka Beogradu je počela i gužva. Zadesio se i neki sudar tu je bila prisutna i saobraćajna policija, pa se Miškovićev vozač tu i zaustavio. Zemunci su, kada su videli policiju, odustali od svega i produžili dalje", rekao je Novaković.
Kako napominje Novaković, Zemunci su bili ljuti što nisu uspeli.
"Pretili su tom vozaču preko Čumeta. Čume ga je štitio, govorio im je da on nije kriv što je bio vispreniji od njih i što je uspeo da im umakne. Tada su Zemunci odlučili da otmu Miroslava Miškovića. Sačekali su ga ispred garaže, izvukli iz auta, a vozača razoružali i stavili u gepek njegovih kola", opisao je Novaković.
Milorad Ulemek Legija se sam ponudio da sa svojim ljudima učestvuje u akciji, ceo MUP se angažovao. Državna bezbednost je slušala sve vreme razgovore između Miškovićevog kuma koji je određen da pregovara sa Zemuncima, i otmičara.
"Zemunci su pretili i govorili - ubićemo ga, poslaćemo vam ga u kesi. I u jednom trenutku je porodica odustala od svega toga i odlučuje da plati otkup. Dogovor je bio 5 miliona maraka. A onda su Zemunci, navodno jer su ovi kasnili suviše sa isplatom, povisili na 7 miliona.
Kada su uzeli pare odneli su ih kod Čumeta u Kotobanju. Tamo su brojali pare i delili prema zasluzi", ispričao je Novaković.
Miroslav Mišković je u svojoj knjizi "Ja tajkun" pišući o ovom događaju otkrio koji je bio njegov najveći strah.
"Zahtevao je deset miliona maraka. Odgovorio sam da je to nemoguće. Na kraju smo se sporazumeli da se plati pet miliona. Čak smo se i rukovali. Pristao sam jer, ma koliko čudno zvučalo, moj najveći strah nije bio da će mi otmičari nečim nauditi. Uostalom, počeli su da pregovaraju, pa sam barem znao koji su im motivi. Moj najveći strah, gotovo paničan, bio je da policija može da krene u akciju, da će oni pobeći, ili mogu čak biti ubijeni na ovoj ili nekoj drugoj lokaciji – u tom slučaju, mene u tom šahtu, u ko zna kakvoj zabiti, niko neće pronaći", napisao je Mišković.
(MONDO)
