Petnaest godina nakon što mu je srce transplantirano, prestalo je da kuca.
Nakon što mu je transplantirano srce, prof. dr Dušan Šćepanović rekao je da je transplantacija smrt sa odloženim dejstvom, priznajući da je srećan jer mu je donela novi život i to na taj način što je u njemu "kucao jedan Nemac, a operisao ga je jedan Austrijanac". Inače, i sam je bio član prvog tima za transplantaciju bubrega kod dece u Jugoslaviji i šef prvog tima za transplantaciju kostne srži kod dece. O njegovoj ljubavi prema profesiji svedoči i njegovo viđenje lekarskog poziva.
"Lekari su nešto posebno. Doktor je bezuslovno uvek na strani pacijenta, osim ako nije monstrum, ali onda nije doktor," govorio je Šćepanović.
Profesor Šćepanović bio je najmlađi doktor nauka na katedri hirurgije Medicinskog fakulteta u istoriji. Obavljao je funkciju predsednika Transplantacione mreže Srbije (TMS) i predsednika UO Dečje univerzitetske kliike u Tiršovoj od 1990. godine, u tri mandata.
Master studije "Menadžment u sistemu zdravstvene zaštite " na Medicinskog fakultetu i Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, završio je u 58. godini života i 7. godini života posle transplantacije srca kao najstariji student u istoriji oba navedena fakulteta.
Vanredni profesor Medicinskog fakulteta postao je 1998. godine, a pre izbora za redovnog profesora hirurška karijera prekinuta 2006. zbog teške bolesti i transplantacije srca u Gracu.
(MONDO)
