Otac je porodici dečaka koji mu je ubio sina dao besu i tako oprostivši zločin njima dao mogućnost da normalno žive. I pored toga, otac ubice kaže kako ne izlazi iz kuće.
Krvna osveta je srednjovekovni običaj koji se u nekim delovima Kosova, Albanije i Crne Gore zadržao do danas. Sukob dve porodice, započete ubistvom člana jedne od njih, nastavlja se međusobnim ubijanjem. Porodica ubice duguje krv porodici ubijenog i dug se vraća samo ubistvom muškaraca. Pomirenje se teško postiže i događa se nakon 20 ili 30 godina međusobnog ubijanja.
O ubistvu ali i pomirenju kako bi se izbegla krvna osveta govorile su dve albanske porodice sa Kosova.
"Teško je, kako nije teško. Otišao je u školu i posle sat i nešto me zovu i kažu - dođite, ima jedan problem, desilo se sa vašim sinom nešto, dođite u bolnicu. Otišao sam odmah u bolnicu. Kad sam stigao saznao sam da je uboden nožem. Ali već je bilo gotovo kad sam stigao, već je bio umro. Nije bilo nikakve svađe pre toga", kaže otac nastradalog mladića Arsim Sula.
On je po savetu hodže dao Besu i oprostio porodici mladića koji je ubio njihovog sina.
"To sam uradio zbog mog sina što je bio mlad i zbog toga sam se pomirio sa njima. Imam tri sina još", rekao je on.
Ubica je osuđen na 12 godina zatvora ali bez oprosta krvi svi muški članovi njegove porodice danas bi bili u krvnoj osveti sa rizikom da budu ubijeni čim napuste kuću.
"Mogu reći da mi je tada bilo najteže u životu. Taj događaj mi je pred očima, kao da se danas dogodio. Teško za moju familiju a isto tako teško i za familiju Arsima Sulia. Mi smo sina poslali u školu. Nikad se kao familije nismo poznavali. Ničega lošeg nije bilo među nama. A ipak nas snađe ono što nas je snašlo. Pročulo se po familiji, mđeu prijateljima, po celom Kosovu", priča Mon Huseni, otac mladića koji je ubio školskog druga i dodaje:
"Mi smo bili slobodni, mogli smo izlaziti iz kuće i slobodno se kretati i živeti. Odmah su nas oslobodili. Bili smo slobodni, bez straha, data je reč – besa. Iskreno da vam kažem, ja, evo ovaj što me gledate, od dana kada mi je pružio ruku pomirenja u Šipolskoj džamiji, pred 4.000 ljudi, pred imamom i prijateljima, i od dana kada nas je sud pozvao – ja od tada više nikad nisam video Arsima. Ne izlazim iz kuće jer se osećam loše, ni u grad ne izlazim jer mi je neprijatno da se slučajno ne sretnemo. Izrazito ga cenim i poštujem. Obojici nam je teško, svakom na svoj način."
Majka ubice ističe kako nemaju čega da se boje ali da žalost i tuga nikad neće prestati.
"Zato smo se bratski zagrlili, pridržavamo se dogovora, mada tuga i bol nikad neće prestati. Kako njegovi roditelji, tako i mi osećamo istu bol. Nek niko ne pomisli da je nama lakše nego njima. Ne prođe dan da o tome ne razmišljam. Kako to preživljavamo samo mi znamo. Neka Alah svakoga nagradi ko je pripomogao da se ovo uspešno okonča", rekla je ona u razgovoru za Al Džaziru.
Fatmir Latifi imam u džamiji Šipol kaže da je od 1999. godine do 2017. na Kosovu je počinjeno više od 1.500 kako oni to kažu bratoubistava. On objašnjava i koliko je Besa značajna za pomirenje dve porodice kako bi se izbegla krvna osveta.
"Prva tačka je Besa. Nije prva stvar pomirenje već Besa koji je već hiljadama godina ukorenjen u našu tradiciju. I ona još uvek funkcioniše. A šta je zapravo Besa? Besa je dogovor koji važi određeno vreme koje postigne posrednik. To je data reč kao garancija da za određeno vreme oštećena strana neće vršiti osvetu nad krvnikom. Ovo oslobađa članove familije da se mogu slobodno kretati, da deca slobodno mogu ići u školu. Nakon toga uzavrela krv se smiri, smanje se tenzije i na kraju se sagleda realnost i uvide da drugog izbora nemaju nego da prihvate naše predloge", ispričao je imam Latifi.
(MONDO)
