Nije ni kuna, ni pacov, ni dabar. Šta je onda životinja koja je pre nekoliko dana uslikana kod Pupinovog mosta? Ovo su se pre nekoliko dana zapitali Beograđani kada je na internetu objavljena fotografija životinje koja izgleda slično navedenim.
Reč je, zapravo, o nutriji – jednom od najkrupnijih glodara na svetu koji nastanjuje Beljarice. Iako je mnogima ovakav prizor bio simpatičan, i to posebno jer je reč o vrsti od čijeg se krzna prave bunde, biolozi, međutim, smatraju da bismo ovu fotografiju mogli da shvatimo i kao upozorenje. Reč je o invazivnoj vrsti koja ugrožava vrste koje prirodno stanuju na našem podneblju, a sama činjenica da nam je postala vidljiva, znači da je se namnožila dovoljno da bi u budućnosti mogla da postane i problem.
"Nutrije su vrsta glodara i prevod njihovog latinskog naziva je „mišji dabar”, iako je Nemci zovu i „dabar- pacov”. Nutrija potiče iz tropskog dela Južne Amerike i u prirodi živi i kao svaki glodar jede veliku količinu biljne hrane. Nutrija dnevno pojede 25 odsto svoje mase u biljnoj hrani. Kratkog je životnog veka i u prirodi retko doživi tri godine. Može da okoti i do 13 mladunaca u jednom leglu", objašnjava biolog Zoo-vrta Kristijan Ovari.
Kada su, kaže on, ljudi shvatili da ova životinja ima kvalitetno krzno, počeli su da je uzgajaju i na farmama u Severnoj Americi i Evropi. Ispostavilo se da te farme nisu bile tako produktivne kao u Latinskoj Americi.
"Nisu bile dovoljno isplative, a pošto nutrija ima veliki reproduktivni potencijal, dobar deo tih životinja sa farmi je na kraju završio izbačen u prirodu. Tu kreće priča stare dobre ekološke katastrofe. Jer zašto čovek ne bi napravio problem kada već može?", kaže Ovari.
Nutrije lako mogu da prežive u našim uslovima, brzo se razmnožavaju i imaju puno potomaka. To remeti odavno uspostavljeni prirodni poredak.
"Republika Srbija još nije donela pravilnik o invazivnim vrstama, iako se nutrije svuda u Evropi kvalifikuju kao invazivne jer svojim postojanjem ugrožavaju domaće vrste životinja. One jedu puno hrane i ukoliko se ne vodi računa o kontroli njihove populacije, i te kako mogu da se namnože i očas posla ogole velike površine. Sama činjenica da su viđene ukazuje da je njihovo brojno stanje već vidljivo i da bi ubuduće mogle da naprave problem", naglašava Ovari.
Reč je o jedinkama koje uzimaju staništa kao i dabrovi, blizu reka, gde ima šiblja, žbunja i drvenaste vegetacije. Ne sme se zaboraviti da je dabar jednog trenutka iščezao u Srbiji i da sada postoji pokušaj da se on ponovo nastani u Zasavici.
"Ali ako se pojavi nutrija koja ekološki zahteva slične uslove za život, a ima brži ciklus, sa tri do četiri okota godišnje sa po 12 mladunaca, za razliku od dabra koji ima jedan ili dva okota sa najviše šest mladunaca, nutrija ekološki i populaciono dobija bitku, a dabrovi je gube. To je veliki udarac za biodiverzitet", ističe Ovari.
Nutrije kod nas nemaju prirodnih neprijatelja i mi nemamo potencijal grabljivica koje bi same mogle da urade „prirodnu kontrolu” ovakve vrste. Jedino rešenje jeste donošenje pravilnika o invazivnim vrstama koji bi mogao nutrije da odstrani kao pretnju po ostatak prirode.
"Dok ne postoji pravilnik koji će definisati šta su invazivne vrste, nema ni zakonskog pritiska da se ograniči uvoz, kretanje, razmnožavanje, prodaja... Nutrije se, za razliku od crvenouhih kornjača koje su takođe invazivne i pretnja su barskim kornjačama, ne drže kao kućni ljubimci, već kao farmske životinje. Ali sve što nije živelo sa našom prirodom i nije učestvovalo u evolutivnim procesima koji su se razvijali milionima godina, ozbiljan je pritisak na našu prirodu i životinjske vrste koje tu žive. Nutrije našoj prirodi prave štetu jer im tu nije mesto", upozorava biolog Kristijan Ovari.
(MONDO/Politika)
