Dobrivoje Budimirović Bidža otkriva detalje svog odnosa sa Slobodanom Miloševićem, kao i šta je izazvalo tenzije između njega i tadašnje prve dame Srbije, Mire Marković.
Dobrivoje Budimirović Bidža (74), nekada istaknuti funkcioner SPS, živi i dalje u Svilajncu. Trenutno se nalazi u Vrnjačkoj Banji gde ide na terapije u hiperbaričnu komoru zbog problema s nogom jer ne planira više, kako kaže, da pribegava ekstremnim rešenjima. Pamti se, naime, da je vinogradarskim makazama odsekao prst na nozi zahvaćen gangrenom.
Čuven je po tome što je nekadašnjem predsedniku države Slobodanu Miloševiću i tadašnjem partijskom šefu na sav glas pevao iz parlamenta:
"Slobodane, ti si komunista, volimo te kao Isusa Hrista!"
Otkriva da je izbegao da mu bivši predsednik Srbije i SRJ odrubi glavu iako mu se mešao u brak.
"O Slobi mislim sve najbolje. Svi koji ga sada kritikuju pojma nemaju. On je bio izuzetno častan, pošten i dobar čovek. A Mira Marković? S njom nisam želeo ni da razgovaram niti da je primim u Svilajncu. Upoznao sam je 1989. I na prvu loptu nije mi se svidela. Bila je promenljivog i raspoloženja i mišljenja", priča Budimirović. A zakačili su se prvi put zbog vode i dubine bunara:
"Živeo sam za to da uredim Svilajnac. I kad sam hteo da sredimo gradski vodovod kopali smo bunare na 170 metara. Kaže Mira meni: 'Ima, Bidžo, vode i na 12 metara'. Odgovorim: 'Ima stručnjaka koji to određuju. To o čemu ti pričaš je površinska, nezdrava, zagađena voda. Hoću narodu da dam zdravu vodu'. Kaže ona: 'Znam, ali znaš li ti koliko to košta?' Uzvratim: 'Neka košta koliko košta, ali jedan bunar je jeftiniji od jednog izgubljenog života".
S vremenom je netrpeljivost rasla i kulminirala kad je Miloševićeva supruga osnovala JUL i namerila se da osnuje ogranak i u Svilajncu:
"Našla tu nekoliko ljudi i rešila tim povodom jedan dan da dođe u Svilajnac. I ja se mislim: 'E pa, neće moći'. Postavim šlepere na put kako bih je sprečio da uđe u grad. Vratila se. Nije mi to nikad oprostila. Ali nije mogla ni da me kazni". A Milošević? Nije mu to nikad ni pomenuo.
"Uvek je bio fer i korektan prema meni. Mi smo bili zemljaci, ja iz Svilajnca, on iz Požarevca. Uvažavali smo se. Kad god bi neki pomislili da će mi skinuti glavu s ramena jer mu protivurečim, on bi mirno odreagovao."
Tako je, kako priča, bilo i kad je Miloševiću delio bračne savete i terao ga da suprugu odvede u crkvu i da se tamo venčaju:
"Rekao sam Slobi: 'Kod mene u selu u krevet kada legnu Budimirović Dobrivoje i Budimirović Zorka, tako se zove moja supruga, to su muž i žena. A kada spava Budimirović Dobrivoje sa Zorkom Marković, to onda nije ništa. Zbog naše vere i tradicije. Drugo, čovek i žena ne mogu da vode dve različite politike u istoj kući.' Na sve to, on će meni: 'I bre, Bidžo, menjaju se vremena, ti si mnogo staromodan'. Slegnuo sam ramenima: 'Dobro, Slobo, staromodan ili ne, ja s narodom nemam problema'. Oćutao je.
(MONDO/Republika)
