Otkriveno kako se krio tokom bekstva od Haškog suda komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.
Nakon 2000. godine vlast u Srbiji smatrala je da bi bivšeg komandanta VRS Ratka Mladića bilo lakše uhapsiti u RS, pa su hteli da mu postave ultimatum - ili napuštaš Srbiju, ili te hapsimo, otkrila je bivša portparolka Haškog tribunala svojevremeno u knjizi "Mir i kazna".
Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić je tokom bekstva i skrivanja zbog haške optužnice menjao ime na dve-tri nedelje, a jedno vreme je iznajmljivao više stanova u centru Beograda.
Bivši premijer Zoran Đinđić ponudio je Hagu da Mladić bude uhapšen 28. juna 2001. godine i da ga tog dana isporuči zajedno s nekadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, međutim taj plan nije uspeo.
Ovo je u svojoj knjizi "Mir i kazna“ otkrila bivša portparolka Haškog tribunala Florans Artman, koja do detalja opisuje potragu i pokušaje hapšenja Mladića, ali govori i o tome čiju je zaštitu on uživao.
"Brutalno ubistvo reformski orijentisanog premijera Zorana Ðinđića 12. marta 2003. znatno je umanjilo izglede da Mladić bude izručen Hagu. Karla del Ponte kako-tako pokušava da održi međunarodni pritisak na Srbiju. Ona takođe računa na saradnju između srpske tajne službe i američkih obaveštajaca, koji operišu u Srbiji od kada je sklopljen sporazum između Ðinđića i CIA. Mladić je napustio svoju kuću na selu da bi se povukao u dublju anonimnost. Od tada, on cirkuliše između sedam stanova koje su iznajmili njegovi zaštitnici, u centru Beograda, pod lažnim imenima, koja on menja svake dve ili tri nedelje", navela je Florens Artman.
Đinđić hteo da preda Mladića sa Miloševićem, Koštunica bio protiv
Opisala je i kakvo je bilo političko raspoloženje u Srbiji početkom dvehiljaditih kad je reč o hapšenju Mladića. Ðinđić je bio za to da se taj posao završi, ali jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica nije.
"Ðinđić je obećao Karli del Ponte da će joj predati Mladića, ali je zatražio malo vremena. 'Mladić je u Srbiji i ja moram da postignem politički konsenzus da bi se on izručio Hagu. A to neće biti lako, ali ne znači i da je nemoguće. Koštunica je smeten i neće preći u akciju kad je reč o Mladiću. Povrh toga, on smatra da su dani Tribunala i vaši dani odbrojani.' Ðinđić zna da bi intervencija srpske policije u cilju hapšenja Mladića izazvala brz odgovor vojske. On najpre pokušava da ubedi Koštunicu da se pokori međunarodnim propisima i da što pre počne da sarađuje s Tribunalom", navela je Artmanova.
"U januaru 2002. u Njujorku, Ðinđić Karli del Ponte najavljuje svoj plan: 'Zatražio sam od Amerikanaca da mi pomognu da utvrdim gde se Mladić nalazi, ali oni kažu da ne znaju gde je on. Ipak smo sklopili dogovor sa CIA. Ukoliko je Mladić izvan Srbije, CIA će delovati. Nebojša Pavković (tadašnji načelnik Generalštaba) poslaće dvesta ljudi i postaviće mu ultimatum: ili napuštaš Srbiju, ili te hapsimo. Nadamo se da će otići. Lakše bi bilo uhapsiti ga u Republici Srpskoj, jer tamo on ne može da se osloni, kao Karadžić, na široku mrežu podrške.' Mladić nema ni najmanju nameru da se preda ili da napusti Srbiju, gde se oseća sigurno", dodala je.
Mladić bio na 500 metara od Karle iako je na njenoj optužnici
Bivša portparolka Tribunala navodi i Mladićeve aktivnosti u to vreme, među kojima je proslava odlaska u penziju, a u jednom trenutku se čak našao i na 500 metara od Karle del Ponte, na čijoj je poternici tada bio.
"Četvrtog juna 2002, u Beogradu, on svojeručno potpisuje odluku o svom penzionisanju i imenuje tri punomoćnika koji mogu da podižu njegovu penziju: svoju suprugu Bosiljku, svog sina Darka i šefa jedinice zadužene za njegovu bezbednost. U samom centru Beograda, Mladić narednih dana slavi svoj odlazak u penziju. U restoranu Doma vojske, malo ispod Trga republike, sa svojom suprugom i bivšim kompanjonima i dalje je čest gost u "Bevandi“ na Banovom brdu. Dvadeset prvog oktobra 2002, on večera u "Miloševom konaku“, na Košutnjaku, samo 500 metara od rezidencije švajcarskog ambasadora, u kojoj Karla del Ponte razgovara s međunarodnim diplomatama, nakon svoje posete Beogradu", navodi Florens Artman.
Ona smatra da je Mladić namerno rugao međunarodnoj zajednici.
"Kad se Mladić leči, u proleće 2001, a zatim 2002, u beogradskoj vojnoj bolnici, on ne koristi podzemni ulaz u nivou garaže, već prolazi kroz glavna vrata. Mladić se takođe pojavljuje na venčanju svog sina Darka i prisustvuje ceremonijama u Domu vojske, koji se nalazi u samom centru Beograda. On često posećuje restorane u svom kvartu, odlazi na fudbalske utakmice. Beograđani ga redovno sreću. Svojim višestrukim pojavljivanjem on se ruga međunarodnoj zajednici. Snage NATO raspoređene u susednoj Bosni i Hercegovini ne mogu da dejstvuju u Srbiji čak i kad bi to htele. One tako mogu da odbiju predlog koji je Ðinđić izneo u razgovoru s Karlom del Ponte 28. juna 2001. Srpski premijer, koji tog popodneva telefonom zove glavnu tužiteljku kako bi je obavestio da je izručenje Slobodana Miloševića u toku, predlaže da joj odmah izruči i Mladića. 'Ukoliko NATO može da dejstvuje bez odlaganja, u toku od četiri sata', predlaže on. Mladić se u to vreme nalazi u svojoj kući u Beogradu", navela je Artmanova.
Milošević je pred smrt samo rekao: "Ratko je pravi džentlmen“
Artmanova je u knjizi pisala i o bliskoj vezi Mladića i Miloševića, otkrivajući i šta je nekadašnji predsednik poslednje rekao o generalu VRS:
"Od kada je otišao iz Bosne u martu 1997, Mladić živi u Srbiji pod zaštitom najviših državnih vlasti. Slobodan Milošević pokazuje veliko divljenje prema krvoločnom generalu. Uoči svoje smrti u Hagu, u martu 2006, on kaže ostalim pritvorenicima iz svog okruženja: "Ratko Mladić je veliki komandant, pravi džentlmen.“
(MONDO/Kurir)
