Tukli su ga i sve snimali, zbog toga je morao da promeni školu. U novoj epizodi emisije MARGINE, pitali smo i stručnjaka o opasnim TikTok izazovima!
U novoj epizodi naše emisije MARGINE, bavili smo se digitalnim nasiljem ali i sve opasnijim TikTok izazovima koji mogu koštati života učesnike među kojima su najčešći - naša deca.
Svi znamo da živimo u digitalnom dobu, ali možda i nismo svesni svega što ono sa sobom nosi. Opasnosti vrebaju najmlađe, koji još uvek nemaju razvijene mehanizme prepoznavanja ispravnog ili neispravnog, bezopasnog ili opasnog... Stručnjaci su nam otkrili kako roditelji moraju da osmisle pravila ali i svakodnevno zapravo budu svesni toga šta im dete radi ili gleda na mobilnom, ili "kači" na svoje profile.
Naš sagovornik Pavle bio je žrtva digitalnog nasilja i opisao je svoje iskustvo pred našim kamerama.
"Kad sam bio mali teško sam se uklapao, bio sam deblji, bio sam čupav, i onda su komentari sami dolazili, u početku je bilo super, i onda su posle krenuli ružni komentari za debljinu, na primer, i onda mi je to dosta nabilo komplekse. Nisam jeo jedno vreme, moja mama htela da zove nekoga, Nenade, ne jede nam dete, ne znamo šta da radimo", opisao je on kako je sve počelo od zadirkivanja.
Roditeljima se nije obratio iako su bili bliski, radili su po ceo dan i on je po ceo dan mogao da "visi" na Internetu.
"Viđao sam ih uveče, na primer vidim ih u devet i onda ja ustanem u sedam, oni nisu u kući. Onda sam imao slobodno vreme, bio sam sam, počeo sam da se zanimam za You Tube, ko zna koliko ima takvih slučajeva, gde deca ne viđaju roditelje do uveče, tako da, mislim da je to do atmosfere u kući", rekao je on.
Osim klipova na mrežama, počinju i komentari koji na decu od 12-13 godina mogu da imaju strašno dejstvo.
"Maltretirali su neku devojčicu, kao ostavio ju je dečko, nešto se blamirala, mislim da je htela da se ubije na kraju. Ona je isto klinka, blamira se na internetu i to je to, neka reakcija, ubij se, ovo ono, debilko... Verujem detetu koje je, ima 12, 13 godina, njemu je to kraj sveta, ono, ne vole me, niko, hoću da se ubijem, znam tu priču kad je bila", rekao je Pavle.
U petom razredu, maltretiranje se pretvara u fizičko - tuku ga i sve snimaju. U emisiji je detaljno objasnio šta se dalje dogodilo.
ŠTA KAŽU STRUČNJACI?
"Živimo u tom digitalnom dobu, gde ni mi, ni deca, ne možemo bez digitalnih tehnologija. Ono što je bitno jeste da zabrana nije rešenje, znači deci ne treba zabraniti internet, zabraniti mobilni telefon, niti tablet. Potrebno je da roditelji znaju da moraju da postave pravila od ranog detinjstva. I da razumeju ovo o čemu pričamo. Kako se ta pravila uspostavljaju? Znači, na primer, nema mobilnog telefona za vreme ručka. Znači, ni vi, kao roditelji, ni deca, to je jedno pravilo koje može da se praktikuje, nije teško ga sprovesti. Ili, nema interneta posle 10 uveče", rekla je Emina Beković, edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na Internetu, osnovanog pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
"Deca najviše na internetu vole da gledaju te igre izazova, i postoje neke igre koje su bezopasne, tipa, ko može za 30 sekundi da ubaci prljav veš u mašinu. To je pozitivan challenge, međutim, to deci baš i nije zanimljivo, i onda deca posežu za onima koji su ekstremni, opasni po život, to su, najaktuelniji sad, deca gledaju, na primer, gutanje cimeta, gde dolazi do davljenja. Zatim, imali smo slučaj prošle godine ona dva deteta u Italiji, život su izgubili direktno zbog challenge-a na Tik Toku, a to je ta igra davljenja", upozorila je Beković.
"Zatim, ti selfiji, na primer izazov, ko će da napravi najbolji, najzanimljiviji selfi, pa se onda devojčica u Nišu popne na šesti sprat, na terasu, da bi slikala selfi, i padne. Ili dva dečaka, pre par godina u Beogradu, koji su hteli da naprave selfi na vagonu koji je, nije bio u funkciji, popeli su se na vagon, i ovaj dečak koji je digao telefon, da napravi selfi sa drugarom, došlo je do kratkog spoja, on je na mestu ostao mrtav. Znači, to su stvarno užasne stvari, to deca, najgore je što to deca snimaju, i što ova druga to konzumiraju, odnosno gledaju", kazala je ona.
Kao opasne izdvaja i druge izazove od kojih će se roditeljima dići kosa na glavi - da se "nestane" na 72 sata, da se razne stvari stavljaju u utičnicu, gde se pada na glavu... Spisak je dugačak i zastrašujuć.
"To su sve te užasne stvari, a to deca snimaju da bi privukla pažnju, zarad lajkova, zarad pregleda i tako dalje. Želim da ukažem da to nije način da se neko istakne, niti da se privuče pažnja i da zato roditelji moraju da obrate pažnu, šta im deca gledaju na internetu. Poslednjih godina takođe bila je aktuelna za ove manje uzraste ona lutka Momo, koja užasno izgleda, gde smo imali slučajeve da nam se javljaju, da deca ne mogu da spavaju, da imaju noćne more, ili igrice i ti neki snimci i video klipovi zombija i tako dalje" rekla je ona.
Ako je detetu potrebna pomoć, ali se boji ili stidi da se obrati nekome koga poznaje?
"Tu smo mi, naš broj 19833, koji je besplatan, ne moraju deca da se predstave, ne mora niko da se predstavi, dovoljno je da se slika prepiska, da se pošalju fotografije, bilo kakav vid uznemiravanja da postoji, da se to skrinšotuje ili da nam se pošalje link sa koga ide to uznemiravanje ili maltretiranje", rekla nam je Beković.
