Dečji rad postaje sve masovniji u Srbiji, a svoju prvu dnevnicu zaradi više od 40 000 dečaka i devojčica ispod 15 godina života, pre nego što i dobiju diplomu osnovne škole.
Dečji rad postaje sve masovniji u Srbiji, a svoju prvu dnevnicu zaradi više od 40 000 dečaka i devojčica ispod 15 godina života, pre nego što i dobiju diplomu osnovne škole, pišu "Večernje novosti".
Mada se uz dečji rad najčešće dovode u vezu slike iz Azije ili Afrike, Srbija je na sopstvenom primeru pokazala da od ove pojave ni Evropa nije imuna.
Bilo da rade u polju, idu u nadnice, prodaju voće i povrće kraj puta ili na pijaci, angažovanje na poslu razlog je što ovi "radnici" često izostaju sa časova, a nije mali broj ni onih koji potpuno odustaju od školovanja kako bi zarađivali za hleb.
"Novosti" podsećaju da je poslednje istraživanje, koje je uradio UNICEF u Srbiji, pokazalo da oko četiri odsto dece ispod 15 godina radi izvan sopstvenog domaćinstva.
Koliki je tek broj dece koji pomažu roditeljima na njivi, čuvanju stoke ili u kućnim poslovima niko se ni ne usuđuje da pobroji, dodaje list.
Direktor Republičkog inspektorata za rad Radovan Ristanović kaže da dečji rad postoji u Srbiji, ali su se inspektori retko susretali sa njim, a nemaju ni nadležnosti da kazne roditelje koji upošljavaju decu za teške fizičke poslove.
"Propisi su neusaglašeni. Dok Porodični zakon dozvoljava da petnaestogodišnjak zarađuje platu i potpuno odgovara za svoj novac, Zakon o radu traži saglasnost roditelja za bilo kakvo poslovno angažovanje dece mlađe od ovog uzrasta", navodi on.
Podaci do kojih je došla beogradska kancelarija UNICEF-a pokazuju da čak 22 odsto dečaka i devojčica između 15 i 18 godine rade za novac.
U siromašnim porodicama zaposlen je svaki treći maloletnik, a u romskim domaćinstvima na prste se mogu prebrojati maloletni "neradnici".
U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje krajem oktobra je na posao čekalo 23.294 onih koji imaju između 15 i 19 godina, od čega je 10 531 devojaka.
(Srna)
Mada se uz dečji rad najčešće dovode u vezu slike iz Azije ili Afrike, Srbija je na sopstvenom primeru pokazala da od ove pojave ni Evropa nije imuna.
Bilo da rade u polju, idu u nadnice, prodaju voće i povrće kraj puta ili na pijaci, angažovanje na poslu razlog je što ovi "radnici" često izostaju sa časova, a nije mali broj ni onih koji potpuno odustaju od školovanja kako bi zarađivali za hleb.
"Novosti" podsećaju da je poslednje istraživanje, koje je uradio UNICEF u Srbiji, pokazalo da oko četiri odsto dece ispod 15 godina radi izvan sopstvenog domaćinstva.
Koliki je tek broj dece koji pomažu roditeljima na njivi, čuvanju stoke ili u kućnim poslovima niko se ni ne usuđuje da pobroji, dodaje list.
Direktor Republičkog inspektorata za rad Radovan Ristanović kaže da dečji rad postoji u Srbiji, ali su se inspektori retko susretali sa njim, a nemaju ni nadležnosti da kazne roditelje koji upošljavaju decu za teške fizičke poslove.
"Propisi su neusaglašeni. Dok Porodični zakon dozvoljava da petnaestogodišnjak zarađuje platu i potpuno odgovara za svoj novac, Zakon o radu traži saglasnost roditelja za bilo kakvo poslovno angažovanje dece mlađe od ovog uzrasta", navodi on.
Podaci do kojih je došla beogradska kancelarija UNICEF-a pokazuju da čak 22 odsto dečaka i devojčica između 15 i 18 godine rade za novac.
U siromašnim porodicama zaposlen je svaki treći maloletnik, a u romskim domaćinstvima na prste se mogu prebrojati maloletni "neradnici".
U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje krajem oktobra je na posao čekalo 23.294 onih koji imaju između 15 i 19 godina, od čega je 10 531 devojaka.
(Srna)
