PRAZNIK SVETE PETKE U FOTOGRAFIJAMA: Reke ljudi na Kalemegdanu, čekali od zore da zapale sveću i uzmu lekovitu vodu

Od ranih jutarnjih sati, već od pet ujutru, veliki broj ljudi satima je čekao u redovima kako bi obišli kapelu, slušali liturgiju i zapalili sveću. Neki od njih ostaju na ovom mestu sve do mraka, kada takođe ima veliki broj vernika i posetilaca koji na ovom mestu nalaze spokoj i mir. 

Ekipa MONDA obišla je crkvu koja je svake godine na ovaj dan najposećenija. Sveštenik Crkve Svete Petke na Kalemegdanu kaže za MONDO da je ove godine nešto manji broj ljudi nego prethodnih godina, ali da su redovi ipak veliki. 

"Sveta Petka je zaštitnica svih i svako ko dođe dobija blagoslov. Ima mnogo bolesnih, posebno dece, koji danas dolaze ovde da pronađu spas. Mnogo ljudi nosi maske i pridržava se mera, mada mi nikoga na to ne prisiljavamo. Sve je u crkvi dobrovoljno. Na ovaj dan, naša crkva je najpunija i dolaze ljudi sa raznih strana. Nadam se da će se broj ljudi koji dolaze na liturgiju sledeće godine još više povećati. Iako se smatra da je Sveta Petka ženska zaštitnica, ona je zapravo zaštitnica svih ljudi" kaže otac Ljuba za naš portal. 

PRATITE MASU I ODVEŠĆE VAS DO CRKVE

Usput smo sreli Beograđane koji su se zaputili u crkvu i kako kažu, većina ljudi koje vidite ujutru na Kalemegdanu, došla je zbog praznika Svete Petke. 

"Svake godine dolazim iz pravca Kalemegdana, a sada sam sišla kod kule Nebojša. Ne znam gde je ulaz u crkvu sa ove strane, ali verovatno samo treba da pratim masu, pošto se većina zaputila tamo. Izašla sam sa posla kako bih došla i dok mi muž čuva decu, ovo mi je prilika da budem u miru nekoliko sati i da uživam u Kalemegdanu", kaže za MONDO Mirjana Petković, posetilac.

STOTINE LJUDI, A IPAK MIR I TIŠINA

Marija MiIjatović došla je iz Sremske Mitrovice za Beograd na ovaj dan, koji je, kako kaže, za nju jedan od najvećih verskih praznika. 

"Ima nas koji dolazimo ovde mada nismo iz Beograda. Smatram da je to jako važno, da žene treba na taj način da čuvaju veru i da to prenose na porodicu. Za mene je dolazak u ovu crkvu na praznik jedan dan mira. Mnogo ljudi je došlo ali je ipak tišina, sve miriše na bosiljak i tamjan... Svako ko ima bilo kakvu muku biće mu lakše i drugačije će tog dana gledati na stvari", kaže Marija Miljatović.

VEROVANJA I OBIČAJI 

Narodna verovanja kažu da na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, a pogotovo to ne treba da rade žene. Mnogi koji veruju u Svetu Petku, tvrde da se ona uvek odazove molitvama, posebno za zdravlje i sreću porodice. Ali, kad je neko jednom prizove u svoj dom, ona kasnije dolazi i nepozvana, kad god porodici preti neka nesreća. 

Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvecene njoj. Ta se voda naziva adžijama. Njome u ponoć treba ugasiti i svecu koja se taj dan, drži upaljena 24 sata.

Sveća se čuva do sledeće slave jer ima svojstvo zaštitnika. A od kolača koji je isekla, ili domaćica ili žena gost koja je prva stigla, treba da sačuvati mrve. Posle ponoći ih valja posuti po tavanu kuće ili pod krevete. Snovi koji se te noći sanjaju biće proročki, kaže tradicija, i dodaje da će devojke koje sačuvaju mrvice, pošto su pojele parčence hleba namenjenog Svetoj Petki, te noći videti i svoju sudbinu i budućeg muža u snu.