Narodne priče o zakopanom blagu postoje u celom svetu, pa tako i u Srbiji. Pitanje da li ono zaista postoji, ko ga je zakopao i gde, nema jasan odgovor.
Preko Srbije su prolazili mnogi osvajači, imperatori, vođe, bogati trgovci koji su sa sobom nosili svoje dragocenosti i zakopavali ih na raznim mestima.
Neki od tovara zakopanog blaga su pronađeni, i iako odavno načeti zubom vremena, stalan su predmet interesovanja - kako istoričara, tako i lovaca na zaradu.
Evo pet mesta o kojima se najčešće priča kada je reč o zakopanom blagu u Srbiji
Skriveno blago cara Dušana
Na samo dvadesetak kilometara od Čačka nalazi se selo Ostra, opisano u brojnim knjigama jer su se upravo na tom mestu uz reku Ostrovku, nepristupačnim stazama sve do vrha obližnje planine Srbi sklanjali od Turaka. Ogromno blago cara Dušana sakrili su navodno Đurađ Branković i njegova žena Prokleta Jerina negde oko Čačka.
Legenda kaže da je na stotine drvenih sanduka dukata, zlatnih i srebrnih pehara kao i kruna Nemanjića sakriveno u nekoj pećini u tom kraju. O ovom blagu je pisao poznati Čedomilj Mijatović u romanu "Rajko od Rasine" koji je štampan 1892. godine. I od tada potraga avanturista ne prestaje. Ali bez previše uspeha kada je reč o zlatu.
Rtanjska misterija
Planina Rtanj je možda najtajnovitija planina u Srbiji. Čini se da ni o jednoj drugoj planini ne postoji toliko priča i legendi, a jedna od njih je i ona o zakopanom blagu.
Lokalno stanovništvo prilično je ubeđeno da je u unutrašnjosti planine zakopano blago. I to mnogo blaga! Navodno je na vrhu planine živeo čarobnjak koji je čuvao ogromno bogatstvo koje nikada nije pronađeno.
Rtanj se vezuje i priča o bogatoj jevrejskoj porodici Minh koja je posedovala paraćinsku fabriku štofova, a kasnije i rtanjski rudnik kamenog uglja. Julius Minh izvršio je samoubistvo pod potpuno nerazjašnjenim okolnostima, a njegova supruga Greta je sagradila crkvicu-kapelu na vrhu planine Rtanj.
Crkvu je gradilo čak 1.000 radnika, a osvećena je 1936. godine. Pre dvadesetak godina kapela je razneta dinaminotom zbog legende da se ispod nje krije blago.
Blago popa Martina i 40 hajduka
Epicentar svih mitova o blagu je Manastir Svetog Jovana Bogoslova u klisuri Jerme, u narodu poznatiji kao Poganovo. Po legendi, ovde je bogoslužio pop Martin Himović, pre nego što je skinuo mantiju i postao harambaša koji je sa četom od 40 hajduka pljačkao turske karavane širom Balkana.
Iako na prvi pogled tako ne izgleda, priča o tragačima za blagom u stvari je veoma ozbiljna, a na terenu "operiše" ta čudna populacija, nalik na sektu. To su ljudi koji ne žale da rizikuju i život u grozničavoj potrazi za mitskim riznicama. Oni nemilosrdno uništavaju vredna arheološka nalazišta daleko od naselja, ali su ugrožavali i sam manastir Poganovo.
Po legendi, najveća riznica popa Martina nalazi se u Smukovoj pećini negde u okolini ove zadužbine srpskog plemića Konstantina Dejanovića Dragaša i njegove žene Jelene, roditelja poslednje vizantijske carice Jelene Paleolog.
Žitelji iz okoline Niša i Pirota tvrde da je Smukovu jamu navodno tražio i sam Željko Ražnatović Arkan, a i neki generali vojske JNA i VJ ne bi li se domogli pop Martinovog blaga
Zlato dinastije Nemanjića
Poznata je priča o sakrivenom blagu u mestu Miljkovac kod Niša gde se navodno nalazi neprocenjivo bogatstvo. Neki kažu da je to ukradeno blago vizantijskih careva, a neki tvrde da je u pitanju ni manje ni više nego riznica Nemanjića. Ako se sprijateljite sa meštanima možda ćete čak i dobiti mape koje kruže po ovom kraju.
Posebno je zanimljivo da je 1993. u Miljkovac je stigao Salvatore Fiangiaco sa Sicilije i to sa velikom ekipom speleologa. Imali su mape i nekakve stare zapise u kojima je navodno pisalo da se u podzemnim pećinama nalaze dijamantske krune, zlatni dukati, nakit i ko zna šta sve još.
Niko nikada nije objavio da li su zaista nešto i našli, mada se priča da su ostali kratkih rukava i da blago i dalje čeka da bude pronađeno.
Izgubljena riznica cara Konstantina
Rimski Car Konstantin je rođen u Nišu u četvrtom veku. O blagu u njegovim riznicama vekovima su maštali - i drugi vladari, ali i entuziastični lovci na blago. Bilo ga je toliko da postoji verovanje da je i danas sakriveno na nekoliko lokacija i to oko mesta njegovog rođenja, što znači u današnjoj Srbiji.
Jedno od mesta je po predanju i Kopajkošarska pećina Samar, koja je dobila ime po istoimenom selu nedaleko od Svrljiga. U okolini ovog gradića pominju se još neke pećine u kojima se navodno nalazi zlato.
Legende kažu da je ovo zlato prokleto. Zato ne treba sa svakim ići u potragu, da se prilikom traganja ne sme puno pričati, treba poneti sveću, beli peškir i litar crnog vina. Ako se zlato nađe ono mora obavezno bratski da se podeli, kaže se u narodnim verovanjima.
U potragu za zlatom obavezno poneti mitsku biljku raskovnik, jer je moguće pronaći zlato, navodno, samo uz njenu pomoć.
(MONDO)
