Đorđe je rođen deceniju po završetku Prvog svetskog rata, a duboku starost provodi, kaže, srećan što je život proveo na Zejtinliku.

"Pre je bio moj otac, pre oca bio deda. Ja sam treća generacija, treće koleno. Svaki dan dolazim, živim ovde, spavam ovde na groblju", kaže Mihailović.

Deda Đorđe, kako ga svi koji posete Srpsko vojničko groblje u Solunu oslovljavaju, kaže da ovde ljudi svakoga dana dolaze u potrazi za precima ili da bi se suočili sa istorijom.

"Od 21.000 ima 8.000 Srba. Imamo centralno mesto, najlepši spomenik i najinteresantnije, najviše posetilaca. Nema dana, ako nema Srba", navodi Mihailović.

U njegovim borama, ali i osmehu kao da je proživljen život gotovo 8.000 srpskih vojnika o čijoj hrabrosti Đorđe govori od kad zna za sebe, a često i kroz stihove Vojislava Ilića mlađeg.

"Neznani tuđinče, kad slučajno mineš pored ovog svetog zajedničkog groba. Znaj, ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjega doba", priča Mihailović.

I tako već 60 godina, duboko verujući da Solunci nisu dali živote uzalud.

(MONDO/RTS)