• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NAŠ NAUČNIK U TIMU ZA TRAŽENJE NAJDALJIH GALAKSIJA: Za MONDO otkrio sve o kosmičkoj PRAŠINI i zbog čega je ona ključna!

Dr Darko Donevski (40) je astrofizičar iz Srbije, rodom iz Vršca, a sa nama je podelio zanimljive detalje iz nauke kojom se bavi.

Darko Donevski astrofizičar Izvor: Privatna arhiva

Darko Donevski ima zavidnu inostranu karijeru, a doktorat je odbranio iz oblasti astrofizike i kosmologije. Stipendista je italijanske svemirske agencije na Institututu "SISSA" u Trstu, a trenutno vodi projekat pod nazivom "Prašina u ranim galaksijama", u saradnji sa Univerzitetom u Torontu, Univerzitetom u Tokiju i Univerzitetom u Marseju.

Kako je Darko istakao za MONDO, astronomija i astrofizika su bile njegove velike ljubavi još u srednjoj školi. Navodi da su to nauke koje nam omogućavaju da spojimo mnoge druge discipline u jednu, i da tom simbiozom dobijemo jednu široku sliku prirode, tačnije - svemira u kom živimo. Na primer, one nam govore kakve su sličnosti i razlike između fizičkih procesa koji se dešavaju na Zemlji, i recimo, u dalekim galaksijama.

Možda će vas zanimati

Darku je bila inicijalna želja da studira van Srbije, ali je u vreme kada je započinjao, to bilo izuzetno teško, kako zbog viznog režima, tako i zbog teške finansijske situacije.

"Osnovne studije sam završio u Novom Sadu, ali sam nakon njih odlučio da konkurišem za letnje prakse na velikim evropskim institutima, tako da sam imao priliku da brzo uvidim šta je to aktuelno u naučnom svetu, i šta sve posao astronoma i astrofizičara zahteva. Doktorirao sam kao stipendista francuske vlade na Institutu za astrofiziku 'LAM' u Marseju, a nakon toga sam dobio naučni grant italijanske svemirske agencije, i tako sam došao u Trst, na međunarodni institut 'SISSA' gde i sad radim. Moj trenutni rad se može podeliti u dve grupe: jedan je istraživački, gde vodim međunarodni projekat koji istražuje kako je nastala prašina u najudaljenijim galaksijama u svemiru. Drugim rečima, mi analiziramo značenje prašine u galaksijama koje su nastale neposredno nakon Velikog praska, i ispitujemo kako su one nastale, kako su se razvijale, i na kraju, kako su skončale. Druga oblast mog rada je pedagoška, u okviru nje na nekoliko svetskih univerziteta držim radionice o značaju komunciranja nauke ka javnosti", rekao nam je ovaj naučnik.

PRAŠINA KOJA ŽIVOT ZNAČI

Darko je pre nekoliko godina sa svojim timom stigao do zapanjujućeg otkrića na svetskom nivou. Oni su došli do saznanja o dvostrukoj kosmičkoj prašini, te nam je malo bliže objasnio o čemu se tu radi, kao i u kom pravcu su nastavili istraživanja.

"Prašina je ključni element stvaranja svih struktura u svemiru, od planeta, pa sve do zvezda do galaksija. Izgrađena je od sitnih čestica ugljenika i silikata i smatra se da je odgovorna je za poreklo vode na Zemlji. U galaksijama je prašina važna u procesu nastanka novih zvezda, a služi i kao marker za nalaženje molekula vodonika u kosmosu. E sad, kako je došlo do našeg otkrića? Naime, galaksije su kompleksni sistemi izgrađeni od milijardi zvezda uronjenih u oblake gasa i prašine. Slično živim bićima na Zemlji, one evoluiraju, tako da se količina njihovog materijala stalno menja. Zanimljivo, ali sve do nedavno se smatralo da prašine nema puno u galaksijama", objasnio je Darko za MONDO, pa dodao:

"Na primer, naš Mlečni put je jedna sasvim mirna galaksija koja nema puno prašine. Međutim, u svemiru su nedavno otkrivene džinovske galaksije u kojima se količina prašine meri u milijardama masa našeg Sunca. Neke od tih galaksija su izuzetno daleko od našeg Mlečnog puta, na rastojanju većem nekoliko milijardi svetlosnih godina. Postavlja se logično pitanje - kako je to moguće? Upravo smo moj tim i ja pokušali da damo odgovor na to pitanje. Kako je prašina nevidljiva optičkim instrumentima, izgrađena od sitnih čestica ugljenika i silikata, jedini način da se uoči je preko infracrvenog zračenja koje emituje", rekao nam je srpski naučnik.

On je dalje otkrio kako su otkrili da prašina raste i šta to znači za stvaranje organskih jedinjena u svemiru!

"Moj tim i ja smo analizirali infracrveno zračenje u nekim od najudaljenijih galaksija u svemiru pomoću teleskopa ALMA, koji je najveći sistem teleskopa na Zemlji, i nalazi se u pustinji Atakama u Čileu. ALMA je poseban instrument koji čini 60 velikih radio antena koje zajedno imaju snagu jedne takve džinovske antene površine 6 kvadratnih kilometara (to je dva puta veće od površine Vračara)! Upravo zahvaljujući ovom instrumenu, mi smo ponudili objašnjenje za poreklo prašine. Uočili smo da čestice prašine rastu, ne samo u zvezdama, kako se do sada smatralo, već i u prostoru između zvezda, u oblastima poznatim kao molekulski oblaci. Nakon našeg otkrića, tim naučnika sa univerziteta u Teksasu potvrdio je ne samo da prašina može da raste u tom međuzvezdanom prostoru, nego da je to i dominantan način njenog nastanka. Otkriće ovog dodatnog mehanizma nastanka prašine može da ima važne konsekvence na uslove za stvaranje organskih jedinjenja u svemiru, samim tim i na poreklo života", otkrio je naš sagovornik.

NA ZEMLJU PADNE OKO 5 TONA PRAŠINE GODIŠNJE

Darko nam je otkrio još jednu zanimljivu činjenicu - da na zemlju svakodnevno padne ogromna količina kosmičke prašine.

"Najnovija istraživanja pokazuju da na Zemlju godišnje padne nešto manje od 5 hiljada tona prašine. To naravno nije ista ona prašina koju usisavamo u svojim sobama ili koja sačinjava pustinje, već su glavni izvor te kosmičke prašine tela u Sunčevom sistemu, poput kometa ili meteorita. Veliki deo prašinastih čestica sagori u Zemljinoj atmosferi, dok one čestice koje padnu na našu planetu nose sa sobom zlata vredne informacije o tome šta se dešava u svemiru, na primer informacije o poreklu hemijskih jedinjenja. Najveći deo pronađene kosmičke prašine obavlja se na specijalnoj stanici na Antarktiku, jer je tamo najlakše sakupiti prašinu iz svemira, s obzirom da zemaljske prašine gotovo i nema. Ipak, posao nalaženja svemirske prašine na Zemlji nije lak, jer je veličina jedne čestice jako mala, otprilike 10 do 100 puta manja od debljine vlasi ljudske kose. Zbog toga se sav taj materijal analizira specijalnim elektronskim mikroskopima", istakao je Darko za MONDO.

USKORO LANSIRANJE NAJVEĆEG SVEMIRSKOG TELESKOPA

Mnoge naučnike muči pitanje, da li je moguć život na drugim planetama, tražeći odgovore u njihovom fizičkom i hemijskom sastavu. Upravo takva jedna misija biće organizovana u decembru, a Darko će biti u timu koji će, kako nam je naveo, biti zadužen za prikupljanje podataka.

"Astrobiologija je moderna nauka čiji je cilj da pronađe uslove za život van Zemlje. Mi živimo u uzbudljivom vremenu, jer smo samo za poslednjih desetak godina otkrili na stotine novih planeta izvan našeg Sunčevog sistema, i svako se nada da na nekim od tih mesta možda postoji mogućnost za razvoj živog sveta. Na primer, nedavno su otkrivene planete blizu nama susedne zvezde, Proksima Kentaura. Za jednu od njih naučnici tvrde da poseduje dobre uslove za vodu u tečnom sanju na svojoj površini. Ono što je posebno spektakularno je da će NASA idućeg meseca u orbitu lansirati najveći svemirski teleskop ikada napravljen - Džejm Veb. S njim ćemo moći da detaljnije istražimo fizički i hemijski sastav atmosfere planeta, i ujedno dobijemo mnoge nove odgovore na ova pitanja", zaključio je naučnik za MONDO.

(MONDO)

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

no rio no tinto

Sto vise ovakvih tema i tekstova, i svaka cast nasem naucniku na ovim sjajnim stvarima koje radi. Na zalost, izgleda da nasi naucnici zaista mogu da ostvaruju ovakve uspeha samo kad iz Srbije odu.

Alfa Kentauri

Umesto sto petlja po svemiru, bolje da istrazi zbog cega Srbi ne mogu da imaju normalnu drzavu- bez lopovluka i korupcije.

MONDO REPORTAŽA