• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

U BEOGRADU JE 2.000 LJUDI DEO SKRIVENOG BIZNISA: Zarada je ogromna, a iz tri razloga ih NIKO ne prijavljuje

Među 2.000 ljudi na Beoradskim ulicama su i deca.

 Izvor: MONDO/Uroš Arsić

Gotovo nezaobilazna slika iz većine gradova u Srbiji je ispužena ruka praćena rečima: "Za hleb, za lekove, za decu".  I svetske i domaće organizacije upozoravaju da je prosjačenje postalo unosni biznis i da iza većine stoji organizovani kriminal i različite vrste zloupotreba. Hristina Piskulidis iz organizacije "Astra" istakla je da je pretpostavka da su među 2.000 dece i odraslih koji prose samo u Beogradu i oni koji su prinuđene da na taj način zarađuju novac i prosleđuju ga tražem licu.

Kako je objasnila Hristina Piskulidis, prinuda na prosjačenje spada u vid trgovine ljudima, u kojoj je najzastupljenija seksualna eksploatacija, na drugom mestu je prinudni rad i na trećem prinudno prosjačenje.

Možda će vas zanimati

Navela je da su u većem broju žrtve deca, ali ima i starijih osoba ili osoba sa invaliditetom, koje su na neki način ugrožene i deluju kao neko, kome je potrebna socijalna pomoć.

Piskulidis je dodala da prema statistici, na godišnjem nivou zvanično ima malo identifikovanih žrtava prinudnog prosjačenja, a da je ukupan broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima prošle godine bio 57 a prethodne 39.

Kako objašnjava, u tim brojkama, manje od deset odsto su bile žrtve prinudnog prosjačenja, ali ako se uzme da samo u Beogradu ima oko 2.000 dece i odraslih osoba koje prose, onda je i pretpostavka da je i među njima i broj osoba koje su prinuđene da na taj način zarađuju novac, a kasnije ga isporučuju nekom trećem znatno veći.

Kako na vreme prepoznati prinudno prosjačenje

Hristina Piskulidis kaže da je činjenica da je na prvi pogled teško prepoznati ko je iz kog razloga na tom mestu, kao i da to spada u prekršajno delo, ali i da je s druge strane, imajući u vidu veliki broj siromašnih ljudi, nemoguće u potpunosti iskoreniti tu pojavu s ulica. To ne bi bilo ni humano.

"Kao slučajni prolaznici teško možemo prepoznati kome je pomoć zaista potrebna. Postoje nadležne institucije koje bi trebalo time da se bave. To su centri za socijalni rad, koji bi zapravo trebalo da imaju uvid u to ko su deca na ulici i ko su deca bez roditeljskog staranja, na koji način zarađuju za život, gde žive, koje su porodice socijalno ugrožene i da li deca koja prose na taj način doprinose kućnom budžetu", naglasila je Piskulidis.

Kome i kako prijaviti prinudno prosjačenje

"Zato je najbezbolnija varijanta prijaviti slučaj nama, može telefonom, može mejlom i ti pozivi mogu da budu potpuno anonimni, na broj, 011 785 0000 i onda mi kao zvanična organizacija sertifikovana za bavljenje ovim problemom možemo uputiti i zvaničan dopis policiji da se određena lokacija budnije prati", obrazložila je proceduru Piskulidis.

Kako je objasnila, ukoliko se ustanovi da je dete tu bilo prinudno onda ono ima pravo na različite vidove besplatne pomoći, kao što su psihološka, medicinska, a ukoliko je uključeno u neko krivično delo ima pravo i na pravnu podršku.

Pored toga, ukoliko to dete nije u sistemu, smatra da ga treba provesti kroz institucije i onog trenutka kada se oseti dovoljno osnaženim obezbediti mu siguran smeštaj, pomoći u daljem školovanju i integraciji i nalaženju posla, a to je jedan proces koji traje godinama.

"Piskulidis je naglasila da imajući u vidu kapacitete koji su prilično ograničeni, ne mogu se skloniti svi ti ljude s ulice jer bi oni onda pokušali da zarađuju na neki drugi način, koji bi bio manje vidljiv i automatski bi žrtve i trgovinom ljudima i nekim drugim kriminalom bile u većoj potencijalnoj opasnosti.

(MONDO/RTS)

Pročitajte i ovo:

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽA