STUDENTI SE DROGIRAJU I PIJU LEKOVE DA BI SPREMILI ISPITE: Šokantni trend u Srbiji, a posledice mogu da budu FATALNE

U našoj zemlji se već duže vreme prodaju droge i lekovi koje studenti uzimaju kada nemaju puno vremena da spreme ispite, a zbog kojih im koncentracija i pamćenje budu mnogo veći. Jedan od njih je i Marko M. koji je priznao da je počeo da ih konzumira, kao i da sad trpi posledice zbog toga.

Kako kaže, nakon svega mu treba 5 do 6 dana da se vrati u normalu. "Ti tada ne spavaš, naprežeš se, ne možeš ni da jedeš kad uzimaš to, kao da si naelektrisan. Srce ti lupa jače, ume da te oblije hladan znoj s vremena na vreme, vilica ti se grči a da nisi ni svestan. Nekoliko puta mi se desilo da me uhvati grč u stopalu ili šakama i da mi telo trne. Jako je neprijatan osećaj. Svakako nije nešto na šta sam ponosan i ne bih voleo da mi to postane nešto uobičajno", dodaje on.

Inače, "spid" je žargonski naziv za metamfetamin koji direktno utiče na centralni nervni sistem uzrokujući  ubrzan puls i disanje, povišen krvni pritisak, nesanicu i gubitak apetita. Neženjeni propratni efekti pored toga su i glavobolja, zamagljen vid i vrtoglavica, a moguća su i trajna oštećenja bubrega i disajnog sistema.

Marko dodaje da se sem ove droge koriste i lekovi modafilin ili ritalin.

"To su tablete i kad ih popiješ ti si narednih sati apsolutno skoncentrisan. Mada ja nisam imao iskustva s ovim, a i nije ih tako lako nabaviti. Čuo sam priču kako je neka devojka uzela modafilin i htela je da baci pogled pre učenja šta bi mogla da kupi drugarici za rođendan. U tom momentu je krenulo dejstvo i ona je narednih četiri sata tako tražila po internetu poklon. Jer si toliko skoncentrisan na ono što radiš u tom momentu", objašnjava Marko.

DROGA I LEKOVI NISU NOVINA

Pojava da studenti koriste stimulativne droge u svrhu učenja nije nova, iako je u poslednje vreme učestalija nego ranije zbog veće dostupnosti narkotika. Istraživanje jedne novosadske bolnice pokazuje da čak 74 odsto studenata poznaje nekog u svom bliskom okruženju ko koristi droge, nešto više od 63 odsto ispitanih studenata je bilo direktno ponuđeno nekom drogom, dok skoro polovina njih zna gde i od koga mogu da nabave droge.

Međutim, iako mnogi veruju da će ih ove supstance "napuniti" energijom, dešava se suprotno. Dugoročne posledice mogu biti strašne u smislu stvaranja zavisnosti, a što je još gore, može trenutno da se desi neki moždani ili srčani udar. Stručnjaci ističu da je rešenje u dobroj prevenciji odnosno informisanosti, kako mladih tako i njihovih porodica o svim štetnim dejstvima droga.

(MONDO/24sedam)