• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

BEOGRAĐANIN ISKRENO O ŽIVOTU U AUSTRALIJI: Sistem vas tera da radite, ali i da UŽIVATE, a ko želi da se obogati...

Autor Uroš Matejić

Beograđanin Miroslav Olenjin, koji je rođen u Beogradu 1972. godine, u Australiji živi od 2003. godine.

 Beograđanin 16 godina živi u Australiji Izvor: MONDO/Dragana Todorović

Zemlja na kraju sveta, zamlja kengura i koala, Aboridžina i evropskih doseljenika. Po površini i broju stanovnika Australija je najmanji i najređe naseljen kontinent. U pogledu prirodnih bogatstava, privredne razvijenosti i životnog standarda stanovništva ona se ubraja u prve zemlje sveta. U njoj živi oko 400.000 stanovnika iz bivše Jugoslavije.

Beograđanin Miroslav Olenjin, koji je rođen u Beogradu 1972. godine, u Australiji živi od 2003. godine, kaže da je tamo sve drugačije, i da biste se prilagodili i uklopili, drugog izbora nemate nego da i vi postanete nova osoba. 

Možda će vas zanimati

"Pitaju me kakva je to zemlja Australija. Mala, kažem. Ima svega 25 miliona stanovnika, nešto više nego Jugoslavija u najboljim danima. A opet, to je ceo kontinent, po veličini uporediv sa SAD. I još kažem - daleka je ovo zemlja! Kao da je druga planeta. Kad putujete u Australiju iz Evrope, pa avion stigne do Indije, znate da ste na svega pola puta. Skoro puna dva dana se treba vucarati po svetskim aerodromima i trnuti u sedištima aviona dok konačno ne stupite nogom na ovu zemlju pod južnim nebom. A tek vam onda neće biti jasno gde ste došli", kaže Miroslav.

Dok je živeo u Beogradu, Miroslav je objavljivao tekstove u "Galaksiji", "Računarima", "Demokratiji", "Politici"... Teme tih članaka su bili uglavnom kompjuteri, avijacija, filmovi i kultura, a kartu za Australiju je kupio baš tog dana kad su ubili Đinđića.

"Možda u tome ima neke simbolike, ko zna. Živeo sam sa porodicom jednu godinu u Pertu, pet i po godina u Brizbejnu, tačnije na Goldkostu, a sad smo već devet godina u Adelaidi. Druge gradove, kao Melburn i Sidnej, posetio sam mnogo puta. Promenio sam usput četiri firme i pet automobila i upoznao raznih ljudi, što "naših", što "njihovih". Smem da kažem da nešto znam o Australiji, mada uvek s napomenom da je ovo zemlja koja se brže menja nego što vi stižete da je upoznajete", rekao je Miroslav. 

Poslednja divljina

U rodnom Beogradu nije ni pomišljao da bi jednog dana mogao da završi u postojbini kengura.

"Moja predstava o ovoj zemlji bila je zasnovana na filmovima o Pobesnelom Maksu i romantičnim TV serijama snimanim u Australiji. Sećam se posebno jedne, zvala se "Poslednja divljina". U toj seriji, Amerikanka, igra je Linda Evans (poznata kao Kristl iz "Dinastije") zaljubi se na brzinu i uda za bogatog Australijanca; ovaj pogine u helikopteru i ostavi joj svoje dve ćerke i ranč veličine pola Srbije. Tu za nju počinju nevolje - vrućina, suša, stoka umire, gazda susednog imanja traži način da je otera...", kaže MIroslav.

 Beograđanin 16 godina živi u Australiji Izvor: Facebook/Printscreen/9 News Melbourne

Kao klincu mu se činilo da je Australija jedna velika prašnjava pustinja u kojoj nema dovoljno vode ni za tuširanje, dok na sve strane gmižu zmije i škorpioni.

"Istina je pak da vode ovde ima sasvim dovoljno, čak su česte i poplave. Od zmija godišnje strada možda jedna ili nijedna osoba. U stvari, otkad smo prešli u Adelaidu, nisam video nijednu. A u Kvinslendu, tamo gde je Brizbejn, ima ih podosta. Ne znači, naravno, da su sve otrovne. Zmija će vas ujesti jedino ako vi sami to baš tražite. U suprotnom, ako ne zavlačite ruku u oborena debla ili ispod kamenja i ne tumarate po gustom šipražju, od zmija i drugih karakondžula ćete biti bezbedni isto koliko i u Srbiji", rekao je Miroslav i dodao:

"Možda je lakše objasniti šta Australija nije, umesto šta jeste. Ljudi na Balkanu imaju dosta predrasuda kad je reč o ovoj zemlji. Ona prva je da je ovo zemlja robijaša. To je naprosto pogrešno. Iako sam lično sreo par Australijanaca koji su mi rekli, pomalo ponosni, da su im preci bili osuđenici, istina je da samo vrlo mali procenat Australijanaca britanskog porekla ima veze sa tim ranim razdobljem australijske istorije. Najveći broj Britanaca je ovde došao sredinom 19. veka kad je izbila zlatna groznica. Posle Drugog svetskog rata Australija je počela da se otvara najpre za druge belačke useljenike, a potom i za one iz Azije i svih drugih kontinenata. Danas se Australija ponosi svojom raznolikošću i odlučno odbacuje diskriminaciju iz prošlosti. Novi useljenici su dobrodošli jer ova zemlja i nacija u nastajanju želi da raste", kaže Miroslav.

Druga velika predrasuda koju je imao vezano za Australiju, je da je tamo stalno vruće. Za 16 godina koliko je proveo u dalekoj zemlji, nije video nijednu pahulju snega, a njegova deca, sneg su videla samo na slici i još veruju da je sladak i da se može jesti kao sladoled.

 Beograđanin 16 godina živi u Australiji Izvor: MONDO, Miloš Marković

"S druge strane, ume i te kako da zahladni. Ovdašnje kuće nisu građene dovoljno solidno da zadržavaju toplotu. U zimskom periodu ih je teško zagrejati, a tokom leta ohladiti. Leta nisu konstantno vruća nego dolaze povremeni vreli talasi kad temperatura pređe 40. U tim danima električna mreža preti da se raspadne jer svi drže uključene klima-uređaje. Prošlog leta se kod mene u Adelaidi živa popela na 47, što je bila rekordna temperatura svih vremena za bilo koji glavni grad u Australiji. Kolega sa posla i ja smo tog dana, 24. januara, negde oko podne, prošetali do obližnje prodavnice i nazad. Šta da vam kažem, posredi je zanimljivo iskustvo. Napreže se ne samo telo nego i psiha. Ali nakon mnogo australijskih leta, organizam se aklimatizuje i privikne na vrućinu", rekao je Miroslav.

Most i Opera

Simbol Australije je naravno čuvena i svakom u svetu prepoznatljiva Opera u Sidneju. Nju je uz mnoge peripetije i nesuglasice projektovao i nadgledao tokom gradnje danski arhitekta Jorn Utson.

"Znate, postoji ta neka tajna ljubavna veza između Australije i Skandinavije o kojoj ću možda pisati posebnom prilikom. Ono što je važnije reći jeste da je samim Australijancima jedan drugi arhitektonski kolos podjednako na srcu kao zgrada Opere, a to je "Harbour Bridge", sidnejski most koji se nalazi nedaleko od nje, otvoren 1932", rekao je Miroslav.

Kako kaže, prirodne lepote, uređen sistem i visok standard života privlače emigrante sa svih strana sveta.

"Čuveni 'Harbour Bridge' je građen punih devet godina, u čemu je učestvovalo 4.000 inženjera i radnika. Šesnaest njih je stradalo u raznim nesrećama. Sa tim grandioznim mostom od svojih 1,150 metara, kolonija Australija pokazala je majci Britaniji da može sve što i ona. A sa Operom je pokazala da može i bolje", rekao je Miroslav i dodao:

 Beograđanin 16 godina živi u Australiji Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

"No dobro, pitaćete me, a kako se ovde živi? Može li se? Još kako se može. U Australiji ne vlada tvrdi kapitalizam poput onog u Americi, Nemačkoj ili Japanu. Radi se i ovde, predano i ozbiljno, ali se i uživa. Poenta življenja u Australiji je da svako ima dobar standard i da niko nikoga ne ugrožava. Zato je Australija danas jedna od najpoželjnijih destinacija za emigrante. Na listi najboljih gradova za život, australijski redovno uzimaju čelna mesta, zajedno sa gradovima u Kanadi, Americi i Zapadnoj Evropi. Ove godine se Melburn pozicionirao na drugo mesto, odmah posle Beča. Sidnej je treći, Adelaida deseta", rekao je Miroslav.

Miroslav za kraj kaže da Ono što kao Balkanac shvatite nedugo po dolasku jeste da ovdašnji sistem nije od juče.On postoji, funkcioniše i usavršava se mnogo decenija, posebno od reformi koje je sedamdesetih godina prošlog veka započeo premijer Vitlem.

"Sistem se brine za sve i ima spreman odgovor na svako pitanje. Sistem je taj koji se brine da ako nemate posao ipak niste gladni i na ulici. A ako radite, da ne možete lako da se obogatite. A posebno, ako ste "old money", Australijanac od mnogo generacija, da ne možete stečeno bogatstvo tek tako da izgubite. Filozofija ovog društva nije da svi imaju jednako, nego da svi imaju dovoljno. Ko želi više od dovoljnog, neka se sam potrudi. A o tome kolike su ovde plate, kako naći posao i koja zanimanja su najviše tražena - sledeće nedelje", rekao je Miroslav.

(MONDO/Blic)

Možda će vas zanimati

Inicijalizacija u toku...

Komentari 9

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Sa lica mesta

O Australiji kao zemlji s prirodnim lepotama mogli bi smo pisati u nedogled ali skoro svaka zemlja na svetu ima svoje prirodne lepote tako da bih tu temu preskocio pogotovo ako pricamo o zemlji cija kopnena povrsina mnogo veca od Evrope. E sada kada bi pricali o zivotnome standardu to je sasvim druga prica. Koliko radis toliko i imas skoro kao svugde u svetu. Ali sada dolazi druga prica problem balkanskog mentaliteta, nek mi crkne krava samo neka komsiji crknu dve ili tri. Uglavnom zivot je potpuno drugaciji nego sto se moze zamisliti na balkanu. Radi se i solidno se zivi, ali da se obogatis pogotovo ako nisi starosedilac to je nemoguca misija ukoliko se ne bavite privatnim poslom odnosno radite za sebe a ne za druge, jer ukoliko nemate svoj vlastiti biznis ma gde da radili imacete dovoljno da prezivite i otplacujete kredite od 30 godina za kuce cija prosecna cena krece od 600 hiljada dolara pa nadalje ali pod uslovom da ste malo dalje od grada, a da kupite u blizini grada nesto solidno bez MILION dolara nemojte ni pomisljati. Sistem je napravljen tako da ti sve da ali ti njima nazad jos vise, a ko je bio ovde razumece to u potpunosti. Sto vise radis vise dajes drzavi odnosno radis za drzavu. Plate se oporezivaju od 25% za minimum do 50% u zavisnosti koliko zaradis. Sto vise zaradis vise moras da das drzavi. Tako da nije raj na zemlji kao sto bi prirodne lepote to opisale jer gde je tvoj zivot. Ovde se ne radi samo od ponedeljka do petka nego moras po sedam dana i to mozda dva posla da bi nesto steko za solidan zivot. A zivot gde je on? Radis od jutra do mraka po 7 dana da bi otplatio rate kredita jer komsija ima bolji auto ili kucu? E to je taj balkanski mentalitet. Uglavnom sa sigurnoscu mogu potvrditi da 85% ljudi iz ex YU. vidi takav zivot. Mnogi nisu ni svesni toga ali samo pitaj te ih kad su zadnji put otisli iz grada u kojem zive na odmor u neki drugi grad ili mesto da pogledaju te prirodne lepote. Tako mogli bi smo pisati o ovome nadogled ali mozda nekom drugom prilikom vec mi je dosadilo pisati a vi me ubedite u suprotno od ovog sto sam napisao pa cu nastaviti....

Karadjordje

Ovo je vazilo do doba pre korone, sada je to zemlja karantina i logora, ne bi tamo sada bio ni za karton vinjaka

Aussie

Svaka cast za tekst, sve je lepo receno i objasnjeno. Zivim u Sydney-u vec 17. godina, trebalo je bar godinu dana da se priviknem na ovaj nacin zivota, posto se bas razlikuje od naseg balkanskog. Zemlja je super, kao sto je gospodin Miroslav napisao, moze lepo da se zivi, a naravno i mora da se radi. Ljudi su super i uvek spremni da pomognu ili da objasne ako vas nesto zanima. Jedina zamerka sto ima dosta nasih ljudi sto nece da se prilagode, vec i dalje zive kao da su na balkanu i samo gledaju nase TV kanale i samo se medjusobno druze (cast izuzetcima). U svakom slucaju po meni najbolja zemlja za sada za zivot. Veliki pozdrav from the land down under.

Beograđanin 16 godina živi u Australiji