"Vidno je bio oslabio. Videli smo se četiri dana pred njegovu smrt."
Glumac Borivoje Kandić preminuo je prošlog decembra u 59. godini. Poslednje godine proveo čisteći jednu kafanu na Zelenom vencu kako bi zaradio makar neki dinar.
Iako je je bio velika glumačka nada, nije uspeo da ostvari karijeru uspešnog glumca iako su mu je mnogi predviđali. Posebno je zablistao u glumeći 1987. godine mladog Vuka Karadžića u legendarnoj seriji “Vuk Karadžić” reditelja Đorđa Kadijevića.
"Tada sam odbio nekoliko uloga i to je bila greška. Sam sebi sam zatvorio vrata. A još veća greška bila je što sam, kada sam odlazio u Australiju, podigao radnu knjižicu iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Pucao sam sebi u nogu. Voja Brajović je uvek govorio - Kandiću, ti uvek voliš da budeš prvi i u pozitivnim i u negativnim stvarima", rekao je Kandić jednom prilikom.
Više puta je isticao da mu je život bio ispunjen patnjom. Poslednjih godina živeo je izdržavajući se od čišćenja jedne kafane na Zelenom vencu i majčine penzije.
"Pomažem prijatelju u ovom kafiću, u jednu ruku se i družimo, a i on mi daje malu naknadu. Dođem svako jutro pre osam, malo počistim, pripremim stolove pre nego što pristignu gosti. Nije to mnogo posla, niti nešto od čega bih mogao da živim. Mene izdržava majka. Od njene penzije preživljavam. A živim sam, sa psom, od kada sam se razveo", ispričao je Kandić u jednom intervjuu.
Velika podrška tih poslednjih godina mu je bio i prijatelj Nebojša Ivanišević.
"Boru sam upoznao pre nekih 12 godina u Lominoj ulici. Ispostavilo se nakon nekoliko nedelja da je on glumac, sin pokojnog Miloša Kandića. Od tada do danas smo Rade i ja njemu bili najbliži. Mi smo se družili, pošto ja imam tezgu na Zelenom vencu. Prodajem voće, zovu me Neša Banana, on je tu dolazio i zgotivio se s mojim sinom. Družili smo se stalno i čuli. Nikad nisam došao u kafanu a da ga nisam pozvao. On je isto bio veliki zvezdaš, zbog toga smo se najviše i zbližili", rekao je tada Nebojša.
Čovek koji mu je ponudio preko potreban posao bio je Rade Radović.
"Kad sam čuo da nema posao, odlučio sam da ga zaposlim. Ja mu kažem, Boro, jedino da mi ujutru očistiš baštu, imaš da piješ piće i neku siću da ti ja dam. Kaže on može, i odlazi kod majke, zvao ju je Necka. Kaže joj: 'Znaš šta ima novo? Zaposlio sam se, čistim baštu kafića.' Onda ona kaže: 'Znala sam da ćeš uspeti'", prisetio se Rade.
U poslednjih nekoliko meseci života Kandić je bio vidno oslabio i teško je hodao.
"Vidno je bio oslabio. Imao je sepsu noge. Mi smo se videli pre četiri dana, rekao mi je Nešo brate veruj mi ovo je kraj. Ja sam mu rekao, prijatalju, nemoj mi te fore, mada je on bio ubeđen da je gotovo. Veruj mi ja umirem, rekao mi je", ispričao je Nebojša.
Podsetimo, Borivoje je rođen 1961. u Mostaru, jer je njegov otac Miloš, takođe glumac, imao angažman u tamošnjem pozorištu. Nakon što se porodica preselila u Beograd, završio je srednju ekonomsku u Zemunu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Arse Jovanovića. Krajem osamdesetih i tokom devedesetih Bora je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Imao je niz zapaženih uloga pre nego što je 1998. godine odlučio da ode u Australiju. Prvo je živeo u Pertu, potom u Melburnu i Sidneju.
(MONDO)
